Pre tačno 150 godina, poznati biolog Josif Pančić otkrio je jedinstvenu vrstu četinara, koja je dobila ime Pančićeva omorika. Ova retka vrsta bora pronađena je na obroncima Tare, a njeno otkriće je označeno kao jedno od najvažnijih u botanici u drugoj polovini 19. veka. Biolog Tomica Mišljenović iz Botaničke bašte „Jevremovac“ ističe značaj ovog otkrića, naglašavajući da je pronalaženje nove vrste drveta u srednjoj Evropi u to vreme bilo izuzetno neobično. Iako je Pančiću trebalo nekoliko godina da ubedi naučnu zajednicu da se radi o potpuno novoj vrsti, njegovo otkriće imalo je značajan odjek.
Pančićeva potraga za omorikom bila je slična detektivskom romanu. Godine 1855. čuo je od lokalnog stanovništva o neobičnoj vrsti, ali ju je više puta tražio bez uspeha. U razgovorima sa lokalnim učiteljima tražio je da mu pošalju grančice četinara sa šišarkama kako bi mogao da utvrdi o kojoj se vrsti radi. Ipak, uzorci koje je dobio nisu bili adekvatno obeleženi, što mu je otežalo identifikaciju. Tek 20 godina kasnije, pronašao je omoriku u mestu Zaovine, u zaseoku Đurići, i uspeo je da je opiše.
Omorika, kao reliktna vrsta, pre ledenog doba imala je mnogo širu distribuciju. Tokom ledenog doba, preživela je samo na ograničenim područjima, uključujući srednji tok reke Drine i kanjon reke Mileševke. Danas je Pančićeva omorika zaštićena vrsta, s najvećim delom populacije u Nacionalnom parku Tara. Mišljenović napominje da je ova vrsta izuzetno tolerantna na aerozagađenje, što je čini pogodnom za sadnju u urbanim sredinama, poput gradskih parkova i uz saobraćajnice, na primer, u Finskoj.
Pored svoje estetske vrednosti, Pančićeva omorika takođe se istražuje zbog potencijala koji ima za lečenje različitih bolesti i u biotehnologiji. Biolozi proučavaju koje supstance koje ova vrsta proizvodi mogu biti korisne za medicinske svrhe.
U čast ovog značajnog jubileja, u Botaničkoj bašti „Jevremovac“ održava se posebna vođena koktel tura. Ova manifestacija uključuje autorske napitke, zalogaje i jedinstvene priče koje su inspirisale njihovo nastajanje. Mišljenović naglašava značaj obrazovanja i nauke, podsećajući na ulogu Josifa Pančića, koji je bio prvi predsednik Srpske akademije nauka, kao i rektor univerziteta, dok je vodio studije botanike i drugih prirodnih nauka.
Ove aktivnosti ne samo da promovišu nauku i očuvanje prirodne baštine, već i podižu svest o važnosti istraživanja i očuvanja retkih vrsta poput Pančićeve omorike. U vreme kada je priroda suočena s brojnim izazovima, ovakve inicijative su od izuzetne važnosti za budućnost zaštite biljnog sveta i očuvanje biodiverziteta.
Na ovaj način, obeležavanje 150 godina od otkrića Pančićeve omorike predstavlja priliku da se podsetimo na nasleđe koje je ostavio Josif Pančić, kao i da promovišemo značaj nauke i obrazovanja u modernom društvu. Uverenje je da će ovakvi događaji dodatno inspirisati nove generacije naučnika i istraživača da istražuju i čuvaju prirodne vrednosti koje imamo.
