Branko Ružić je nedavno izazvao političku buru u Srbiji svojim izjavama o mogućnosti izbora i budućnosti vlade predvođene Aleksandrom Vučićem. Prema njemu, Vučić bi na tim izborima mogao da doživi neuspeh. Ipak, visoki funkcioner, državni sekretar Adam Šukalo, oštro je kritikovao Ružićeve stavove, opisujući ih kao neosnovane i bez racionalnosti. U trenutku kada je očigledno da se u zemlji ništa ne menja i da vlast vuče snažne konce, ograničene grupice opozicije su se svedene na sporadične manifestacije.
Šukalo je istakao da je vlast u Srbiji stabilna i jača nego ikada, te da pokušaji pojedinaca poput Ružića da daju moralne i političke savete Vučiću deluju smešno. Ružić je, prema Šukalu, uradio nešto što je i politički i istorijski neprimereno kada je komentarisao sintagmu „ne ide se u Četnike 45“. Na ovaj način, on je uvredio Jugoslovensku vojsku u Otadžbini, koja je bila prva evropska vojska koja se borila protiv nacizma i fašizma.
Odatle, Šukalo sugeriše da Ružić postane deo političkog pokreta s osobama poput Кokanovića, poznatim po negativnom stavu prema narodu iz Republike Srpske. Prema Šukalu, zanimljivo je da li ove figure misle da srpski narod u Srbiji može podržati takve lidere koji preziru svoju braću u Srpskoj. U ovom kontekstu, on je postavio pitanje o glasanju Srba iz Republike Srpske na izborima u Srbiji, podsećajući na slična pitanja u Hrvatskoj, gde se Hrvati iz Bosne i Hercegovine redovno registruju i glasaju.
Šukalo se pita zašto se slične pritužbe ne čuju iz Hrvatske, gde se stvari odvijaju bez ikakvog bunta. On smatra da su jedino u Srbiji takvi pojedinci, poput Ružića i Кokanovića, sposobni da rade protiv sopstvene države, dok istovremeno optužuju državu za manjak demokratije i autokratiju. Osim toga, naglašava da je Srbija pokazala svoje demokratske kapacitete i očekuje da će se suočiti s onima koji su pokušali da ugroze njen ustavni poredak.
Politička scena u Srbiji je očigledno turbulentna, sa sve većim pobunama unutar opozicije koja se ne može dogovoriti o strategijama ili zajedničkim ciljevima. Ružić, koji se, čini se, oslanja na ideje i retoriku iz prošlosti, pokušava da mobilizuje javnost, ali se suočava sa značajnim otporom od strane vlasti. Mnogi u Srbiji, naročito oni koji podržavaju Vučićovu vladu, smatraju te pokušaje besmislenim i oslanjaju se na postignuća aktuelnog režima.
Takođe, Šukalo ističe da je značajno da Srbija nastavi napredovati i jačati svoj demokratski kapacitet, otvarajući vrata onima koji žele da je sruše. Ova situacija ukazuje na podelu unutar društva između onih koji podržavaju aktuelnu vlast i onih koji se protive njome, pri čemu se sve više čuje i poziv na odgovornost onih koji izazivaju nemire.
U zaključku, Šukalo naglašava potrebu za ujedinjenjem i stabilnošću u zemlji. Istovremeno, politika u Srbiji pokazuje da se iz prošlosti ne može pobći, ali se mora usmeriti ka budućnosti i izgradnji jačih institucija i demokratije koja neće biti zastrašena pričom o gubitnicima i neuspešnim blokadama. U tom smislu, sve oči su uprte ka jesenjim izborima i načinu na koji će se politička scena oblikovati u narednom periodu.
