Prema najnovijim prognozama Međunarodne agencije za energiju (IEA), razvoj veštačke inteligencije (AI) do kraja ove decenije zahtevaće enormne količine energije, skoro toliko koliko trenutno troši čitav Japan. Iako će polovinu navedene potrošnje činiti obnovljivi izvori, ostaje pitanje kako će se drugi delovi snabdevati energijom.
U Sjedinjenim Američkim Državama, obrada podataka, posebno za AI, do 2030. godine trošiće više električne energije od ukupne proizvodnje čelika, cementa, hemikalija i drugih industrija koje zahtevaju velike količine energije zajedno. Očekuje se da će globalna potrošnja struje u data centrima više nego udvostručiti do kraja decenije, pri čemu će AI predstavljati glavnog pokretača tog rasta.
S obzirom na to da neki data centri danas troše struju koliko i 100.000 domaćinstava, oni koji su trenutno u izgradnji biće još zahtevniji, čak do 20 puta više. U ovom kontekstu, zabrinjavajuće je i što IEA ukazuje da bi specijalizovani centri za AI mogli povećati svoj energetski kapacitet i do četiri puta.
Iako rapidan rast AI tehnologije donosi određene zabrinutosti o klimatskim posledicama, IEA u svom izveštaju naglašava da su te bojazni možda preuveličane. Naime, AI može biti iskorišćena za optimizaciju potrošnje energije i unapređenje efikasnosti u raznim sektorima, što bi moglo doprineti smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Direktor IEA, Fatih Birol, istakao je da se energetski sektor nalazi u centru jedne od najvažnijih tehnoloških revolucija današnjice. On naglašava da je AI moćan alat, ali da zavisi od naše upotrebe, odnosno od društava, vlada i kompanija. Kroz poboljšanje projektovanja elektroenergetskih mreža, AI može pomoći da se efikasnije koriste obnovljivi izvori. Većina postojećih mreža dizajnirana je za tradicionalne elektrane, a prelazak na solarnu i vetroenergiju zahteva fleksibilnije rešenja.
AI može optimizovati industrijske procese, uvesti nove tehnologije kao što su autonomna vozila, zaštititi kritičnu infrastrukturu, unaprediti gradski saobraćaj i javni prevoz. Takođe, može ubrzati pronalaženje i eksploataciju ključnih sirovina potrebnih za solarne panele, turbine i električna vozila.
Međutim, IEA upozorava da ovakva pozitivna primena AI zahteva aktivniju ulogu država. Ukoliko se razvoj prepusti isključivo tržištu bez regulative, postoji rizik da AI postane izazov za energetski sistem i životnu sredinu. Postoji takođe bojazan da bi AI mogla poništiti energetske uštede koje su postignute u razvijenim zemljama, ukoliko se kompanije ponovo oslanjaju na fosilne izvore energije.
U SAD-u, postoji čak mogućnost povratka upotrebe termoelektrana na ugalj ohrabrena politikom nekih vlasti, što dodatno komplikuje situaciju. AI centri takođe troše velike količine vode za hlađenje računara, što može ugroziti resurse u sušnim oblastima, prema istraživanju koje je objavio list Guardian.
Klod Turmes, bivši poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, smatra da su rizici povezani sa AI veći nego što se to prikazuje u izveštaju IEA. Optužio je agenciju i njenog direktora da stvaraju previše optimističnu sliku bez konkretnih smernica za države o regulaciji i kontrolisanju štetnih efekata AI tehnologije.
„Umesto da ponude realna rešenja i savete vladama, IEA i Birol su praktično udelili poklon novoj administraciji i tehnološkim kompanijama koje je podržavaju,“ rekao je Turmes. Dok IEA nastavlja da istražuje efekte AI na budućnost energije, ostaje nejasno kako će se svet prilagoditi ovom sveprisutnom trendu.
