Belgijski ministar odbrane Teo Franken nedavno je izneo snažne stavove o bezbednosti Evrope, fokusirajući se na potencijalne pretnje iz Rusije i ulogu NATO-a u zaštiti članica Alijanse. U intervjuu za „Brisel tajms“, on je jasno naglasio da bi NATO reagovao na bilo kakav napad Rusije na Brisel, označavajući takav potez kao pogodak u srce Alijanse. Njegov odgovor na hipotetsko pitanje o ruskom raketnom napadu bio je odlučan: „Ne, jer bi tada pogodio srce NATO-a, a onda ćemo mi sravniti Moskvu sa zemljom.“
Franken je istakao važnost američkog liderstva unutar NATO-a, naglašavajući poverenje u član 5, koji osigurava uzajamnu odbranu među članicama. Na pitanje o poštovanju ovog člana od strane američkog predsednika Donalda Trumpa, ministar je bio optimističan, verujući da će Trump delovati u skladu sa ovim obavezama, uprkos predrasudama koje postoje prema američkoj vladi u Evropi.
Međutim, Franken više brine ruska upotreba hibridnih taktika nego rizik od konvencionalnog napada. „Krštenica raketa na Brisel? Jasno je da bi to aktiviralo član 5, bez obzira na to koju definiciju koristite. Putin to neće učiniti,“ rekao je ministar. Umesto toga, on vidi ozbiljnije pretnje u plašljivim taktikama koje uključuju upotrebu „mali zeleni ljudi“ u baltičkim državama, što bi moglo otvoriti vrata za moguće aneksije.
U vezi sa idejom o formiranju zajedničke evropske vojske, Franken je skeptičan i naziva to „prodajom magle.“ On kritikuje veće evropske nacije zbog usredsređenosti na vlastite tržišne interese u proizvodnji oružja, postavljajući pitanje kako bi se zemlje, koje često ne mogu da se dogovore o nabavci, mogle zajedno ujediniti svoje vojske. „Svatko ko veruje u evropsku vojsku prodaje maglu,“ zaključio je on, dodajući da je NATO i dalje ključni zaštitnik evropskih interesa.
Pored spoljnopolitičkih tema, ministar se dotakao i unutrašnjih problema Belgije. Izneo je lične osećaje prema Briselu, istakavši da ima „odnos između ljubavi i mržnje“ prema gradu. Franken je takođe podržao ideju vojnog prisustva na ulicama Brisela kako bi se suzbilo trgovinu drogom i povećala bezbednost. „Ako se ne pozabavimo ratom protiv droge i nesigurnošću, briselski rak će se proširiti dalje. Zahteva li to vojsku na ulicama? Ako da, onda ćemo to i uraditi,“ rekao je ministar odbrane.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se Evropa suočava sa brojnim bezbednosnim izazovima, između ostalog i zbog rastućih tenzija sa Rusijom. Frankenova poruka ukazuje na čvrstu posvećenost Belgije NATO-u i kolektivnoj odbrani, ali takođe otkriva i unutrašnje dileme sa kojima se zemlja suočava. Njegove reči odražavaju ozbiljnost situacije i potrebu za adekvatnim odgovorom na pretnje, kako spoljne, tako i unutrašnje.
Frankenov intervju takođe osvetljava dileme koje dan-danas ostaju u Evropi, gde se pitanje vojne saradnje i integracije često preispituje. Njegove kritike na račun mogućnosti evropske vojske sugerišu da su mnoge države i dalje vezane za nacionalne interese umesto da grade jedinstveni vojni kapacitet. Takvo razmišljanje može predstavljati prepreku efikasnijem odgovoru na pretnje koje dolaze iz spoljnog sveta.
Uz sve to, ministar je ostao optimista kada je reč o budućnosti NATO-a. „Srećom, imamo NATO, koji je ponovo dokazao svoju učinkovitost vazdušnom odbranom u Poljskoj i Estoniji,“ dodaje on, naglašavajući njegovu ključnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti u Evropi.
U svetlu ovih izjava, jasno je da Belgija predano radi na jačanju svojih bezbednosnih kapaciteta u saradnji sa NATO-om, dok istovremeno nije nesvesna unutrašnjih izazova koji se moraju rešavati za očuvanje stabilnosti i bezbednosti.
