Prema nedavno objavljenim podacima Nacionalnog zavoda za statistiku Angole (INE), stopa hronične neuhranjenosti kod dece mlađe od pet godina iznosi zabrinjavaćih 40 procenata, što predstavlja porast od dva procentna poena u poslednjih osam godina. Ova podatak je rezultata Istraživanja višestrukih indikatora i zdravlja za period 2023-2024, koji je naglasio ozbiljnost problema sa ishranom u zemlji.
Hronična neuhranjenost se definiše kao niska visina za uzrast, što je ključno za razvoj dece u najranijem uzrastu. U ruralnim područjima Angole, situacija je još teža, gde 51 procenat dece oboleva od hronične neuhranjenosti. U gradovima, ovaj procenat je nešto niži, iznosi 31 procenat, ali i dalje ukazuje na ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju porodice u urbanim sredinama.
Prema ovom istraživanju, samo tri procenta dece mlađe od pet godina u Angoli ima prekomernu težinu. Ova statistika naglašava da je problem neuhranjenosti daleko ozbiljniji od problema sa gojaznošću, ukazujući na potrebu za boljim pristupom kvalitetnoj hrani i nutrivnim resursima, posebno za najugroženije grupe.
Pored hronične neuhranjenosti, istraživanje je takođe ukazalo na visoke stope smrtnosti među decom. Stope smrtnosti odojčadi i dece mlađe od pet godina sada iznose 32 i 52 smrtna slučaja na 1.000 živorođenih, respektivno, u poređenju sa podacima iz prethodnog petogodišnjeg perioda. Ne samo da su ovi brojevi alarmantni, već pokazuju i napredak u smanjenju neonatalne smrtnosti, koja je pala sa 24 na 16 smrtnih slučajeva na 1.000 živorođenih.
Ova istraživanja naglašavaju koliko je važno ulagati u zdravstvo i ishranu dece, jer podaci pokazuju da svako devetnaesto dete u Angoli ne doživi svoj peti rođendan. Ova situacija zahteva hitne akcije kako bi se obezbedio bolji kvalitet života i sigurnija budućnost za mlađe generacije.
U svetlu ovih informacija, agencija Lusa prenosi da se vlada Angole i razna nevladina organizacija suočavaju sa brojnim izazovima. U borbi protiv neuhranjenosti, neophodna su dodatna ulaganja u obrazovanje o zdravlju i ishrani, kao i poboljšanje dostupnosti osnovnih resursa. U ruralnim područjima, gde je situacija najteža, potrebna su hitna rešenja koja bi omogućila porodicama da dobiju adekvatne količine hrane i vitamina potrebnih za zdrav razvoj njihove dece.
Ove statistike takođe ukazuju na potrebu za sistematskim pristupom poboljšanju zdravstvenih usluga. Preporučuje se ispitivanje postojećih politika i programa koji se fokusiraju na smanjenje siromaštva i podršku porodicama koje se bore sa neuhranjenosti. Takođe, ključno je usmeriti resurse ka jačanju zdravstvenih sistema kako bi se obezbedilo da svaka beba dobije pravilan tretman i negu.
U zaključku, situacija sa hroničnom neuhranjenosti i smrtnosti dece u Angoli predstavlja ozbiljan izazov za zemlju, koja se bori sa brojnim socioekonomskim problemima. Bez hitnih mera i podrške, budućnost najmlađih generacija ostaje u opasnosti. Upravni organi, međunarodne agencije i lokalne zajednice moraju udružiti snage kako bi se obezbedila bolja ishrana i zdravstvena nega za svu decu.
