Svaka četvrta osoba na svetu suočava se sa ozbiljnim problemima kada je reč o pristupu bezbednoj vodi za piće, ističe najnovije istraživanje UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (ZSO). U izveštaju se navodi da preko 2,1 milijardi ljudi nemaju adekvatne izvore za piće, a procene govore da 3,4 milijardi ljudi živi bez osnovnih sanitarnh uslova, dok 354 miliona ljudi obavlja nuždu na otvorenom.
S obzirom na to da je voda pravo svakog pojedinca, situacija je alarmantna, posebno u najmanje razvijenim zemljama. Ruralna područja su najpogođenija, s obzirom na to da stanovnici ovih oblasti najčešće nemaju pristup sigurnoj vodi i osnovnim sanitarnim potrebama.
Na globalnom nivou, posebno se ističe da 1,7 milijardi ljudi nemaju osnovne higijenske usluge kod kuće. Ove informacije su posebno zabrinjavajuće, jer nedostatak higijene može dovesti do širenja bolesti i pogoršanja životnih uslova. Među njima je čak 611 miliona ljudi koji nemaju pristup bilo kojem sanitarnom objektu, što dodatno povećava rizik od zdravstvenih problema.
Istraživanje pokazuje da u mnogim zemljama, žene i adolescentkinje su najviše pogođene ovim nedostacima. U istom izveštaju se naglašava da, iako većina žena i adolescentkinja ima menstrualne proizvode i privatne prostore, mnogima nedostaje dovoljna količina proizvoda za održavanje adekvatne higijene tokom menstruacije. Ovo predstavlja dodatni izazov, jer adolescentkinje među 15 i 19 godina starosti često izbegavaju da napuste kuću tokom menstruacije, uključujući odlazak u školu, što može imati dugoročne posledice na njihovo obrazovanje i zdravlje.
U većini zemalja sa dostupnim podacima, žene i devojke su odgovorne za sakupljanje vode. U nekim delovima Afrike i Azije, one provode više od 30 minuta dnevno sakupljajući vodu, što može značajno uticati na njihovu svakodnevnicu, obrazovanje i ekonomske mogućnosti. Ovaj teret dodatno otežava i onako tešku situaciju u njihovim životima, a često uzrokuje i socijalnu isključenost.
Rudiger Kreh, v.d. direktora za životnu sredinu, klimatske promene i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije, naglašava da voda, sanitacija i higijena nisu privilegije, već osnovna ljudska prava. On upozorava da je imperativ ubrzati akciju, posebno u najmarginalizovanijim zajednicama. Njegova izjava dolazi u svetlu ciljeva održivog razvoja, koji teže da do 2030. godine okončaju praksu vršenja nužde na otvorenom i osiguraju univerzalni pristup osnovnim uslugama vezanim za vodu, sanitaciju i higijenu.
Ova kriza pristupa vodi i sanitarnim uslovima ima dalekosežne posledice. Osim što dovodi do povećanog rizika od zaraznih bolesti, ona takođe utiče na obrazovanje, ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost. U zemljama u razvoju, gde su osnovne usluge često neadekvatne ili nepostojeće, gete su duge i smrtonosne.
Takođe, nestašica vode i loši sanitarni uslovi su direktno povezani s klimatskim promenama, koje dodatno komplikuju situaciju. Porast temperatura i suša dovode do smanjenja dostupnosti vode, što dodatno povećava pritisak na zajednice koje se već bore s ovim izazovima.
Završne reči izveštaja ističu potrebu za hitnom akcijom i mobilizacijom resursa kako bi se unapredila situacija i osigurao pristup vodi i sanitaciji za sve. Ono što je potrebno jeste međunarodna saradnja, poboljšanje infrastrukture, kao i osnaživanje zajednica da se bore za svoja prava. Prepoznavanje i rešavanje ovog globalnog problema ne može čekati, jer bez vode, svet kakav poznajemo mogao bi da postane još više ugrožen.
