Meksičko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da planira da pojača saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u borbi protiv narko-kartela, ali je ponovilo da vojne operacije na terenu neće biti prihvaćene. Predsednica Klaudija Šejnbaum je naglasila da je važno ostvariti efikasnu saradnju u borbi protiv droga, ali bez vojne intervencije. „Sjedinjene Američke Države neće doći sa vojskom u Meksiko. Sarađujemo, ali invazija je apsolutno isključena. To nije deo nikakvog sporazuma“, istakla je Šejnbaum.
Ove izjave dolaze u svetlu nedavnih izveštaja iz američkih medija koji sugerišu da administracija predsednika Donalda Trampa razmatra upotrebu vojne sile protiv narko-kartela u Latinskoj Americi kao deo šire strategije u borbi protiv droga. Kako je prenelo američko izdanje „Njujork tajms“, Tramp je potpisao naredbu Pentagonu koja omogućava preuzimanje vojnog delovanja protiv specifičnih narko-kartela. Ova odluka izazvala je zabrinutost među meksičkim zvaničnicima, koji smatraju da bi vojna intervencija mogla da destabilizuje situaciju u zemlji i izazove dodatne sukobe.
Uprkos ovim tenzijama, Meksiko se fokusira na jačanje bilateralne saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u oblastima bezbednosti i ekonomije. Meksički ministar spoljnih poslova, Marcelo Ebrard, rekao je da bi dijalog i saradnja bili ključni elementi u rešavanju problema povezanih sa drogom. „Naš cilj je da im pružimo sveobuhvatne odgovore, ali to ne uključuje upotrebu vojne sile“, istakao je Ebrard.
Ovo nije prvi put da se pokreće tema vojne intervencije u Meksiku. Tokom prethodnih administracija u SAD, slične ideje su redovno dolazile u fokus razgovora, ali su izazivale oštre reakcije meksičkih zvaničnika. Pitanje legitimnosti bilo kakve strane vojne akcije u suverenoj zemlji uvek je izazivalo kontroverze, a meksička javnost je često kritikovala ideje o vojnim intervencijama kao rešenju za unutrašnje probleme.
Analitičari ističu da su osnovni uzroci problema s narko-kartelima duboko ukorenjeni u ekonomskoj nejednakosti i nedostatku mogućnosti u Meksiku. „Borba protiv kartela ne može se rešiti isključivo vojnim sredstvima. Potrebne su sveobuhvatne strategije koje uključuju obrazovanje, zapošljavanje i ekonomski razvoj“, smatra renomirani stručnjak za bezbednost.
Meksiko već godinama se nosi s nasiljem koje proističe iz sukoba među narko-kartelima, a posledice toga osetile su se na svim nivoima društva. Od kraja 2000-ih, kada je zvanično započeta vojna borba protiv narko-kartela, nasilje je znatno poraslo. Predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je okrenuo novi list u pristupu ovom problemu, naglašavajući potrebu za socijalnim programima umesto vojne sile.
Šejnbaumova je ponovila stavove svog prethodnika, ukazujući na to da je bitno pronaći efikasne unutrašnje mere koje će se boriti protiv kriminala kroz politiku koja će u prvom planu imati blagodeti za zajednicu. U okviru tih mera, vlasti se fokusiraju i na jačanje pravosudnog sistema i suzbijanje korupcije, što se smatra ključnim za postizanje trajnih rešenja.
Izvori bliski administraciji Sjedinjenih Američkih Država navode da je trenutni fokus zapravo na podršci Meksiku u vidu obuke i resursa kako bi zemlja mogla bolje da se bori protiv narko-kartela. Iako je jasno da vojne opcije nisu u doglednoj budućnosti, analitičari se slažu da će i dalje biti neophodno razvijati čvrste načine saradnje između dve zemlje.
Kako situacija nastavlja da se razvija, međunarodna zajednica gleda sa pažnjom na ovaj sukob, nadajući se mirnom rešavanju i stabilizaciji političkog i bezbednosnog okruženja u Meksiku.
