Američke sankcije prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene su za 30 dana, što je juče potvrdio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na svom Instagram nalogu, Vučić je istakao da je ova odluka dobra vest za građane Srbije, s obzirom na to da će sankcije koje su trebale da stupe na snagu u šest sati po srednjoevropskom vremenu, biti suspendovane do 28. marta, ili dok se ne izvrši odobrena transakcija vezana za rusko vlasništvo u kompaniji.
U dokumentu američkog Ministarstva finansija se navodi da je odluka doneta na osnovu zahteva od 29. januara i dodatne korespondencije sa NIS-om. Beogradska berza je uoči stupanja na snagu sankcija izvestila o promenama u vlasničkoj strukturi kompanije. Naime, ruski Gazprom Neft je smanjio svoj udeo sa 50 na 44,85 procenata, dok je Gazprom povećao svoj udeo sa 6,15 na 11,30 procenata. Ovaj manevar pruža sličan obrazac onome koji je bio usvojen tokom uvođenja sankcija Rusiji od strane Evropske unije.
Sjedinjene Američke Države su 10. januara stavile NIS na listu sankcija zbog povezanosti s ruskom kompanijom Gazprom Neft, u okviru napora da se spreči da Rusija iskoristi prihode od energetike za finansiranje rata u Ukrajini. NIS je jedino preduzeće u Srbiji koje se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Naftna industrija Srbije je početkom februara podnela zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri američkoj vladi da se sankcije odlože. U ovoj inicijativi su druge zemlje, uključujući Srbiju i Mađarsku, izrazile podršku. Do sada je Srbija uspela da zadrži svoju neutralnu poziciju i izbegne uvođenje sankcija Rusiji.
Prema trenutnoj strukturi, Gazprom Neft je vlasnik oko 56 procenata akcija NIS-a, dok se srpska vlada drži oko 30 procenata. Ostatak akcija drže manjinski akcionari. S obzirom na to da je 2008. godine Gazprom Neft kupio 51 procenat akcija NIS-a bez tendera za 400 miliona evra, stručnjaci su ocenjivali da je ta prodaja bila ispod tržišne cene.
Nenad Gujaničić, glavni broker brokerskog društva Momentum Securities, komentariše da novo odobrenje od 30 dana predstavlja dvostruk aspekt – s jedne strane je dobro jer može da pomogne srpskoj privredi, dok s druge strane ostavlja malo vremena za pronalazak rešenja. Gujaničić kaže da globalna situacija i pregovori o kraju rata u Ukrajini pružaju nadu da će Srbija i njeni građani izbeći negativne posledice trenutnih sankcija.
On navodi da Srbija trenutno balansira između dva velika igrača – Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, te da nije nimalo lako pronaći rešenje koje bi zadovoljilo obe strane. Gujaničić smatra da su ovo, pre svega, političke nego ekonomske sankcije i da je cilj američke administracije da utiče na promenu spoljne politike Srbije u vezi s Rusijom. Takođe, malo je verovatno da će sankcije biti suspendovane do okončanja rata, ali i nacionalizacija NIS-a izgleda kao neizvjesna opcija.
Prema njegovim rečima, eventualno rešenje može doći kroz pronalazak strateškog partnera, kao što je MOL, što bi moglo zadovoljiti američke zahteve. Gujaničić naglašava da je važno da ruska strana bude voljna da pregovara o prodaji svojih akcija, iako je NIS značajan igrač na lokalnom tržištu sa 50 procenata maloprodaje i 80 procenata ukupnog tržišta.
U zaključku, Gujaničić se nada da će Amerika pokazati razumevanje i da neće insistirati na rigoroznim sankcijama koje bi mogle dodatno otežati situaciju u srpskoj privredi. U slučaju strogog sprovođenja sankcija, to bi imalo velike posledice, uprkos rezervama koje Srbija može da ima i unapred pripremljenim aktivnostima u preradi nafte.
