Grupa američkih kongresmena, koja uključuje Ann Wagner, Mike Turnera, Wesley Bella i Jakea Auchinclossa, predstavila je zakon koji ima za cilj očuvanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i sankcionisanje onih koji ugrožavaju mir i stabilnost u Bosni i Hercegovini. Ukoliko ovaj zakon bude usvojen, američki predsednik će moći direktno da sprečava pojedince i organizacije koje deluju protiv postignutog mira, naročito one uključene u korupciju, secesionističke aktivnosti ili kršenja Dejtonskog sporazuma.
Kongresmeni su u zajedničkoj izjavi ukazali na sve veće pretnje miru u Bosni i Hercegovini, naglašavajući posebno delovanje Milorada Dodika, predsednika bh. entiteta Republike Srpske. Oni su poručili da je ključno obustaviti njegove destabilizirajuće akcije, koje prijete krhkom miru postignutom Dejtonskim sporazumom. Zakon je usmeren na sankcionisanje onih koji podrivaju demokratske procese, institucije BiH ili narušavaju njen teritorijalni integritet.
Sankcije koje se predviđaju zakonom uključuju blokadu imovine i zabranu ulaska u Sjedinjene Američke Države. Takođe, Ministarstvo finansija bi imalo ovlašćenje da deluje prema finansijskim institucijama koje imaju posla sa osobama pod sankcijama. Poseban naglasak stavljen je na 30. godišnjicu genocida u Srebrenici, što dodatno podvlači značaj očuvanja mira u BiH.
Kongresmeni su naglasili da mir ne dolazi sam od sebe i da je potrebno reagovati kada loši akteri pokušavaju da potkopaju stabilnost. Takođe su naglasili da se Sjedinjene Američke Države neće povući sa Balkana i da je važno suprotstaviti se pokušajima Rusije i drugih autoritarnih režima da prošire svoj uticaj u regionu. Oni podsećaju na značaj Dejtonskog sporazuma, koji je 1995. godine prekinuo krvavi sukob u BiH i postavio temelje za trajni mir.
U svom obraćanju, kongresmeni su naglasili da će američka podrška suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH ostati čvrsta i dosledna. „Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma će sankcionisati kriminalce poput Dodika i slične njemu koji pokušavaju da unište institucije koje održavaju krhki mir u Bosni,“ rekli su. Takođe su se osvrnuli na tzv. „osovinu zla“, koju čine Kina, Rusija, Iran i Severna Koreja, i smatraju da je ključno za globalnu stabilnost zaustaviti ovo zlo.
U skladu sa ovim, zakon bi omogućio direktne sankcije za američkog predsednika prema pojedincima i institucijama koje deluju protiv mira. Kongresmeni su iskoristili ovu priliku da naglase sve veću potrebu za proaktivnim delovanjem kako bi se očuvala stabilnost i mir u regionu, a posebno u Bosni i Hercegovini.
Dokumentacija koja se odnosi na ovaj zakon stvara pravni okvir koji bi olakšao primenu sankcija, što može imati dalekosežne posledice za sve one koji deluju protiv bezbednosti i stabilnosti u ovoj zemlji. Akcije koje su se preduzele do sada ukazuju na to da će američki zakonodavci i dalje biti angažovani u pitanjima koja se tiču Zapadnog Balkana i da je međunarodna zajednica u obavezi da reaguje hrabro na pretnje koje se javljaju u ovom delu Evrope.
Predloženi zakon dolazi u trenutku kada su tenzije u regionu na visokom nivou, a njegovi autori smatraju da je on neophodan korak ka jačanju demokratskih institucija i zaštiti prava svih građana BiH. Kroz jačanje sankcija i obezbeđivanje stabilnosti, cilj je očuvanje mira i prevencija bilo kakvih budućih sukoba.
Ovaj potez američkih kongresmena je odraz šireg međunarodnog pristupa prema stabilizaciji Balkana, koji se ne može ostvariti bez zajedničke saradnje i jasnih akcija u skladu sa međunarodnim pravom i Dejtonskim sporazumom.
