Američki predsednik Donald Tramp nedavno je izjavio da će uvođenje novih carina koje je preduzela njegova administracija značajno teže pogoditi Kinu nego što će kineske uzvratne mere uticati na Sjedinjene Američke Države. U svome postu na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je naveo da situacija sa trgovinskim ratovima pokazuje kako su Kina i druge zemlje do sada „loše“ postupale prema Amerikancima. Prema njegovim rečima, sada je trenutak kada će Americi krenuti na bolje, odnosno, kako je rekao, Amerika će „pobediti u ekonomskoj revoluciji“.
On je dalje naglasio značaj vraćanja poslovnih investicija u zemlju, ističući da je do sada u SAD uloženo pet biliona dolara. Tramp je istakao kako iako neće biti lako suočiti se sa posledicama trgovinskih tenzija, veruje da će na kraju njegova strategija „Učinimo Ameriku ponovo velikom“ uroditi plodom. Predsednik je izrazio optimizam da će ekonomske mere koje donosi njegova administracija doneti istorijske promene.
Reakcija Kine na ove Trampove karinske mere bila je brza i odlučna. U petak, kineska vlada je saopštila da je podnela zvaničnu žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) zbog novouvedenih američkih carina, tvrdeći da te mere krše pravila trgovine i želeći da zatraži konsultacije po tom pitanju. Sekretarijat STO je potvrdio da su primili zahteva za konsultacije od kineske misije.
S obzirom na to da je reč o bilateralnim konsultacijama, to je prva faza formalnog rešavanja trgovinskih sporova između dve države. Ukoliko se u periodu od 60 dana ne postigne dogovor, Kina će biti u mogućnosti da zatraži od STO da presudi u ovom sporu. Ova situacija označava još jedan u niz komplikovanih trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Država i Kine.
U međuvremenu, Kina je donela odluku o uvodu svojih uzvratnih carina na američku robu, koji će iznositi 34 procenata, počev od 10. aprila. Ova akcija dolazi kao direktan odgovor na jačanje američkih carina, koje su sada dostigle ukupno 54 procenta na kineske proizvode. Kinesko ministarstvo finansija kritikovalo je američku administraciju, osporavajući takve mere kao neprihvatljive i prejudicirajuće za međunarodne trgovačke odnose.
Kineski zvaničnici su pozvali Vašington da odmah povuče nametnute carine, naglašavajući da dodatne tarife predstavljaju opasnost za globalno tržište i ekonomski rast. Ova razmena medijskih izjava i eskalacija carinskih tarifa može dodatno dovesti do napetosti koje utiču na trgovinske odnose, kao i na šire ekonomske aspekte u obema zemljama.
Trampov pristup trgovinskim pitanjima postavlja ga u ulogu zaštitnika američkih ekonomskih interesa, dok Kina nastoji da obezbedi svoje tržište i da zaštiti svoje finansijske i ekonomske interese. Kako se situacija odvija, očekuje se da će se sledeće nedelje održati ključni pregovori koji će možda uticati na budućnost trgovinskih odnosa između ove dve zemlje.
U svetlu ovih dešavanja, mnogi analitičari smatraju da bi trgovinski rat mogao imati duge i komplikovane posledice ne samo za SAD i Kinu, već i za globalno tržište. Naime, povećanje carina obično dovodi do rasta cena za potrošače, što može u značajnoj meri da uticati na domaći kapacitet potrošnje.
S obzirom na trenutne okolnosti, mnogo toga zavisi od sposobnosti lidera da pronađu puteve dijaloga i pregovora kako bi se izbegle dalja eskalacija gdje bi posledice mogle biti nepovoljne za obe nacije, ali i za ekonomiju u celini. Tramp i njegova administracija nastavljaju da naglašavaju da su ovi ekonomski potresi deo šire strategije koja ima za cilj dugoročne benefite za američku ekonomiju.
