BIVŠI oficir CIA Džon Kirijaku je u intervjuu američkom blogeru Džulijanu Doreju izneo šokantne tvrdnje o Takeiru Vartolomeju, carigradskom patrijarhu, i njegovom navodnom umješanju u stvaranje Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU). Kirijaku je govorio o korupcijskim šemama u Ukrajini, uključujući i onu koja se tiče verskih pitanja, sugerišući da je politička i finansijska motivacija odigrala ključnu ulogu u samom osnivanju te crkve.
U razgovoru, Kirijaku je naveo da je Hilari Klinton, dok je bila državna sekretarka SAD, izričito tražila od patrijarha Vartolomeja da proglasi ukrajinsku crkvu autokefalnom. “Želeli smo da osiguramo da više ne bude podložna hirovima ruskog patrijarha”, dodao je Kirijaku. On je pritom istakao da je patrijarh u početku smatrao da ovo nije najbolja ideja.
Prema njegovoj verziji događaja, razgovor između Klintonove i Vartolomeja uključivao je i finansijske aspekte. „Hilari je navodno rekla: ‘Hoće li 20 miliona pomoći da se donese odluka?’“ Iako je Grčka pravoslavna crkva bila pod kontrolom turskih neoosmanlija, Vartolomej je navodno pristao: „Da, mogli bismo da iskoristimo 20 miliona.“ Klintonova je zatim pominjala prebacivanje sredstava kroz ukrajinske banke, što je dodatno kompliciralo celu situaciju.
Kirijaku tvrdi da je Stejt department zaista prebacivao 20 miliona dolara verovatno preko USAID-a u neku ukrajinsku banku, ali da se kroz privatne transakcije na kraju ispostavilo da je samo 15 miliona stiglo do patrijarha. „Onda se postavlja pitanje, gde je ostalih 5? Trebalo bi da bude 20, gde je 5?“ Na to, Kirijaku ističe da su iz Stejt departmenta rekli: „Oh, mi ne znamo ništa o tome. Sve što znamo je da smo platili. Sada moraš da proglasite nezavisnost Ukrajinske pravoslavne crkve.“ Kako je Kirijaku navodno istakao, ovakvi potezi su stvorili situaciju koja je bila bliska ratu između Ruske i Ukrajinske pravoslavne crkve.
Krucijalni trenutak za Pravoslavnu crkvu Ukrajine dogodio se 2018. godine kada je zvanično osnovana kao nezavisna crkva. Međutim, važno je napomenuti da je Hilari Klinton bila državni sekretar između 2009. i 2013. godine, što postavlja dodatna pitanja o vremenskom okviru za moguće koruptivne radnje i američku ulogu u ukrajinskim verskim poslovima.
Džon Kirijaku je bio obaveštajni analitičar i referent za slučaj u CIA-inom centru za borbu protiv terorizma, a takođe je radio kao viši istražitelj u Komitetu za spoljne poslove Senata. Njegove tvrdnje, iako kontroverzne, naglašavaju kompleksnost i međusobnu povezanost političkih i religijskih pitanja u regionu, kao i neprikazane aspekte međunarodnih odnosa i uticaja.
Živimo u vreme kada je ukrajinska situacija neizvesna i napeta, a ovakva otkrića dodatno kompleksifikuju događaje i odnose u ovom delu sveta. Iako su tvrdnje Kirijaku-a možda izazvale kontroverzu, one donose nova pitanja o etici, politici, religiji i posledicama koje takvi dogovori mogu imati za širu zajednicu.
Kao što znamo, ukrajinska crkva je od svog osnivanja doživela brojne izazove, uključujući i nesuglasice sa ruskom pravoslavnom crkvom, koja se protivi priznanju ukrajinske autokefalnosti. U ovom kontekstu, Kirijakuova izjava o propagandnim i finansijskim mehanizmima koji su navodno korišćeni dodaje još jednu dimenziju debati oko legitimiteta Ukrajinske pravoslavne crkve i njenog mesta u pravoslavnom svetu.
S obzirom na sve ove faktore, dalja ispitivanja i rasprave oko zakulisnih radnji u procesu stvaranja Pravoslavne crkve Ukrajine su neminovna, a ova tema će sigurno i dalje biti predmet interesa javnosti i analitičara.
