Uvođenje carina na uvoz čelika i aluminijuma od strane američkog predsednika Donalda Trampa izazvalo je široku debatu među ekonomistima. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Ljubodrag Savić, smatra da ovo potez reflektuje složeni proces globalizacije i pokazuje da su se posledice takvog delovanja već počele manifestovati širom sveta.
Savić je istakao da se carine obično uvode kada država želi da zaštiti svoje domaće tržište. S obzirom na to da je Amerika još uvek najmoćnija zemlja na svetu u ekonomskom smislu, postavlja se pitanje šta zapravo štiti kroz ove mere. „To samo znači da je Amerika dispergovala dobri deo svojih kapaciteta širom planeta i da se suočava sa posljedicama takvih odluka“, objasnio je Savić u intervjuu za Tanjug.
Prema njegovim rečima, period u kojem je Kina bila relativno mala ekonomija, a Sjedinjene Američke Države neprikosnovene, sveo je potrebu za ovakvim merama na minimum. Međutim, kako su globalne ekonomske sile postale sve izjednačenije, strateška potreba za zaštitom domaće proizvodnje postala je očigledna. Ovaj prenapregnuti odnos snaga na svetskoj ekonomskoj sceni dovodi do toga da zemlje poput Amerike osećaju potrebu za uvođenjem zaštitnih mera.
Uvođenje carina može imati značajne posledice ne samo na američku ekonomiju već i na globalna tržišta. Sa jedne strane, može se očekivati povećanje cena za potrošače u Sjedinjenim Američkim Državama, dok sa druge strane, zemlje izvoznice aluminijuma i čelika mogu iskusiti smanjenje potražnje za njihovim proizvodima. Dalje, može se razviti lančana reakcija uzajamnih mera između različitih zemalja, što može dodatno destabilizovati globalno tržište.
Savić se takođe osvrnuo na to kako ovakve ekonomske politike mogu uticati na međunarodne odnose. „Uvođenje carina može izazvati napetosti između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih trgovinskih partnera, što može dovesti do trgovinskih ratova i dodatnih nesuglasica“, rekao je profesor. Dodao je da bi sve ovo moglo uticati na globalnu ekonomsku stabilnost, u vreme kada je svaka zemlja već suočena sa izazovima uzrokovanim pandemijom COVID-19.
Trampova administracija je već ranije naglašavala da je cilj uvođenja carina zaštita američkih radnih mesta i industrija, ali analitičari su skeptični. Savić napominje da je teško proceniti stvarnu efikasnost ovakvih mera, jer se često može dogoditi da na kraju plate cenu potrošači, dok se samo deo nameravanog učinka može ostvariti.
S obzirom na to da je ekonomski vulkan u globalizovanoj ekonomiji često nepredvidiv, postoje sumnje i o tome kako će ove mere uticati na investicije u SAD. Ako investitori osete nesigurnost, mogu odlučiti da prebače svoja ulaganja u zemlje koje im nude stabilnije ekonomske uslove. Takođe, uvođenje carina može dovesti do povećanja troškova poslovanja za američke kompanije, koje zavise od uvoza sirovina iz inostranstva, što bi moglo smanjiti njihovu konkurentnost na globalnom tržištu.
Kao odgovor na američke carine, druge zemlje će verovatno reagovati uvođenjem sličnih mera, što može dovesti do opasnog začaranog kruga u kojem svaka zemlja pokušava da se zaštiti na račun drugih. Ovakva situacija samo dodatno komplikuje već složene globalne ekonomske odnose.
U svakom slučaju, situacija ostaje dinamična, i iz nje će se definitivno razvijati novi trendovi u međunarodnoj trgovini. Na kraju, kako naglašava Savić, važno je pratiti ove promene i sagledati njihove dugoročne efekte, kako na američku ekonomiju, tako i na globalne tokove trgovine. Ekonomisti će morati da budu budni, jer bi budući događaji mogli znatno oblikovati ekonomski pejzaž u godinama koje dolaze.
