Poverenje američkih potrošača u februaru je doživelo svoj najbrži pad u poslednjih tri i po godina, uz nagli porast očekivanja rasta inflacije. Ova situacija predstavlja dodatni znak zabrinutosti među Amerikancima o potencijalnim negativnim posledicama ekonomskih politika predsednika Donalda Trampa, izveštava agencija Rojters.
Konferencijski odbor, zadužen za istraživanje potrošačkog poverenja, je naglasio da su mnogi odgovori anketiranih bili usmereni na aktuelnu administraciju i njene politike. U prethodnoj nedelji, objavljena su istraživanja koja su pokazala drastičan pad raspoloženja potrošača i kompanija. Uvođenje tarifa na uvoz, koje je Tramp već implementirao ili planira da uvede, istaknuto je kao glavno pitanje u anketama među domaćinstvima i preduzećima.
Ekonomisti su takođe ukazali na to da masovna otpuštanja zaposlenih u federalnoj vladi dodatno utiču na raspoloženje potrošača, što može ugroziti potrošnju—vasključni pokretač ekonomskog rasta. „Amerikanci su sve pesimističniji kada je reč o ekonomskim perspektivama. Ni jedna federalna vlada nije pretila svojim radnicima masovnim otkazima, a to počinje da plaši potrošače. Ekonomija bi mogla stagnirati tokom prvog kvartala godine kao rezultat toga što potrošači ostaju kod kuće“, izjavio je Kristofer Rapki, glavni ekonomista u „FWDBONDS“.
Indeks potrošačkog poverenja Konferencijskog odbora opao je za 7 poena, što predstavlja najveći pad od avgusta 2021. godine, padajući na 98,3 u februaru. Očekivalo se da će pad biti manji, na 102,5. Ovaj treći uzastopni pad doveo je indeks na najniži nivo od juna prošle godine.
„Uočeno je naglo porastanje pominjanja trgovine i tarifa, dostigavši nivo koji nije viđen od 2019. godine. Komentari o aktuelnoj administraciji i njenoj politici dominirali su odgovorima“, izjavila je Stefani Gišar, viša ekonomistkinja u Konferencijskom odboru.
Raspoloženje među kompanijama i potrošačima poraslo je nakon Trampove pobede na izborima 5. novembra, kada su se mnogi nadali smanjenju regulacija, više poreskih olakšica, kao i smanjenju inflacije. U svom prvom mesecu mandata, Tramp je uveo dodatne tarife od 10 odsto na uvoz robe iz Kine. U februaru je povećao carine na čelik i aluminijum na 25 procenata, dok je primena tarifa od 25 procenata na proizvode iz Meksika i Kanade odložena do marta.
Pored toga, očekuju se nova povećanja tarifa na automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode. U međuvremenu, Agencija za efikasnost vlade (DOGE), koju je formirao Tramp i na čijem se čelu nalazi milijarder Ilon Mask, otpustila je desetine hiljada zaposlenih u vladi. Većina njih bila je na probnom radu, što ih čini lakšim za otpustiti.
Iako ekonomisti trenutno ne predviđaju recesiju, očekuju dug period veoma sporog ekonomskog rasta sa visokom inflacijom. Rastuće brige o inflaciji, uz nesigurnost na tržištu rada i uvozne tarife, doprinose stvorenom pesimizmu među potrošačima.
Pitanja vezana za trgovinu i inflaciju, kao i nesigurnosti koje proističu iz politike predsednika Trampa, oblikuju raspoloženje i poverenje potrošača, koji se sada suočavaju s neizvesnim ekonomskim okruženjem. Kako se ekonomski rast usporava, pitanje koje se nameće je kako će se to odraziti na dugoročne ekonomske performanse Sjedinjenih Američkih Država. U ovom kontekstu, praćenje raspoloženja potrošača biće od ključne važnosti za procenu budućih ekonomskih kretanja.
