Predsjednik SAD Donald Tramp bio je pod značajnom pažnjom srpskih medija tokom svog mandata, a srpska javnost ga je doživljavala pozitivno, navela je organizacija Novi treći put u svom izveštaju o medijskom monitoringu i istraživanju javnog mnjenja. Ovo istraživanje obuhvatilo je analizu stavova građana Srbije prema SAD, Rusiji i međunarodnim odnosima, koristeći kombinaciju medijskog monitoringa, fokus grupa i anketa sprovedenih od marta 2022. do decembra 2024. godine. Rezultati ukazuju na izražen proruski sentiment među građanima, kao i dominaciju antizapadnog narativa u medijima.
Dragoslav Rašeta, koordinator istraživanja, istakao je da su srpski mediji aktivno pratili protekle predsjedničke izbore u SAD, zabeleživši više od 7.600 članaka o političkoj situaciji u Americi u poslednja četiri meseca. Prema njegovim rečima, izveštavanje o izborima imalo je pretežno neutralan ton, ali je Tramp bio veoma prisutan, često predstavljan kao garant „mira u Ukrajini“ i lider koji bi mogao poboljšati odnose između Srbije i SAD. U medijima se Tramp pominjao gotovo osam puta više od svoje protivkandidatkinje Kamale Haris.
U izveštaju se navodi da je njegov narativ u srpskim medijima bio uglavnom pozitivan. Srpski građani ga vide kao „prijateljskijeg“ prema Srbiji nego aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, koji je bio jedan od najnegativnije predstavljenih stranih lidera u posmatranom periodu. Prema anketi iz decembra 2024. godine, 43,5% ispitanika verovalo je da će Tramp sigurno ili verovatno uspeti da reši rat u Ukrajini i donese mir, dok je 29,4% smatralo da to neće biti u njegovoj moći.
U pogledu odnosa između Srbije i SAD, 33,4% ispitanika je verovalo da će Tramp poboljšati te odnose, dok je 46,3% smatralo da to neće biti slučaj. Dok su ove procene uključivale Trampa, medijsko izveštavanje o Kamali Haris obično je bilo okrenuto njenim ideološkim stavovima, koje su proruski mediji koristili za konstruisanje negativnih narativa. Ipak, istraživači su primetili promenu u njenoj percepciji u odnosu na prethodnu negativnu percepciju Demokratske stranke u Srbiji.
Mediji su izveštavali o energičnosti njene kampanje, često naspram Džoa Bajdena, koji je bio predmet kritika zbog svojih grešaka. Ukupno, prenošenje vesti o Kamali Haris bilo je značajno izbalansiranije u odnosu na izveštavanje o Džou Bajdenu i opšte o spoljnoj politici SAD. Istraživač Mijat Kostić, takođe prisutan na prezentaciji istraživanja, naglasio je da su u srpskim medijima prisutni dominantni proruski narativi, uz izražen antizapadni sentiment.
U proruskim medijima, SAD, Velika Britanija i NATO predstavljeni su negativno, dok se Rusija promoviše kao zaštitnik Srbije i lider novog saveza država koji se suprotstavlja Zapadu. Kostić je istakao da srpski medijski diskurs snažno podržava te ideje, što služi da se stvori slika o ruskim i proruskim medijima kao protivnicima liberalnog globalnog poretka, koji se smatra štetnim po Srbiju.
Novi narativi sugerišu da bi uz pomoć Rusije i njenih saveznika iz BRIKS-a mogla nastati multipolarna podela u svetu koja bi služila interesima Srbije. U izveštaju se takođe ističe da je percepcija o liberalnom globalnom poretku uspostavljenom 1990-ih godina ukorenjena u verovanju da je to našteto Srbiji, čime se dalje jačaju proruski sentimenti u srpskom društvu. Proširenje ovakvih narativa može imati dugoročne posledice za oblikovanje spoljne i unutrašnje politike u Srbiji u budućnosti.
