Kalum Vorti, poznat po ulozi Deza Vejda u Diznijevoj seriji „Ostin i Eli“, u saradnji s producentom Raselom Gejserom predstavio je inovativnu aplikaciju pod nazivom 2wai, koja omogućava korisnicima da kreiraju digitalne verzije preminulih članova porodice ili poznatih ličnosti. Ova aplikacija koristi napredne algoritme kako bi generisala HoloAvatare, animirane chatbotove koji imitiraju stvarne ili fiktivne osobe.
Jedan od najkontroverznijih aspekata aplikacije je reklama koja pokazuje trudnicu kako razgovara sa digitalnom verzijom svoje preminule majke. U videu, prikazana je situacija u kojoj „baba“ čita priče novorođenčetu, kao i njihova međusobna komunikacija tokom života. Ova vizija besmrtnih digitalnih ličnosti izazvala je rasprašnu buru kritika na društvenim mrežama. Mnogi korisnici su označili aplikaciju kao “demonizujuću, neetičku i dehumanizujuću”.
Nakon objavljivanja informacije o aplikaciji, uočena su ozbiljna etička pitanja. Dok 2wai omogućava korisnicima da koriste kratke video snimke od tri minuta za kreiranje virtuelnih verzija preminulih, postavlja se pitanje kako je moguće reprodukovati nečiju ličnost na osnovu toliko malo podataka. Kritičari su izrazili sumnju u pouzdanost i etičnost ove tehnologije, posebno kada se radi o emocionalnim iskustvima korisnika u vezi s preminulima.
U komentaru na društvenim mrežama, neki su povukli paralelu sa epizodom serije „Black Mirror“, gde je žena kreirala digitalnu kopiju svog preminulog partnera. Tokom debata se često čulo kako aplikacija komercijalizuje tugu i proces žalosti, što je mnoge naljutilo. “Ništa ne govori saosećanje kao pretvaranje nečije žalosti u poslovnu priliku”, napisao je jedan korisnik.
Pored emocionalnih i etičkih dilema, stručnjaci se takođe bave pitanjima privatnosti. Postoji zabrinutost da bi tako obimna upotreba digitalnih verzija preminulih mogla dovesti do narušavanja integriteta privatnosti samih tih osoba, kao i njihovih porodica. U ovom kontekstu, važno je razmisliti o psihološkim posledicama koje bi korišćenje aplikacije moglo imati na korisnike, koji bi mogli razviti neskladne emocionalne veze sa svojim digitalnim Avatarima.
Iako se neki složavaju da tehnologija ima potencijalne edukativne i zabavne svrhe, otvaraju se pitanja o granicama i poštovanju prema preminulima. Mnogi se pitaju da li je etično oživljavati sjećanja na preminule na ovako stvaralački, ali i komercijalizovan način.
U nemirnom svetu gde tehnologija brzo napreduje, pojavljivanje aplikacija poput 2wai može izvršiti značajan pritisak na društvo da preispita kako se nosi sa gubitkom. U trenutku kada su dostupni alati koji omogućavaju „digitalno besmrtnost,“ postavlja se pitanje gde se povlače granice.
Dok korisnici istražuju načine da se povežu sa svojom prošlošću, važno je da se ovi alati koriste s pažnjom. Razumevanje potpunih emocionalnih posledica korišćenja aplikacije 2wai bi moglo biti ključno za izbegavanje uznemirujućih situacija u budućnosti. Osećaj gubitka je duboko ličan i često bolan, a pokušaji da se on prevaziđe kroz tehnologiju mogu doneti više glavobolja nego rešenja.
Mnogi stručnjaci pozivaju na oprez i dijalog oko upotrebe ovakvih tehnologija, pozivajući se na potrebu za etičkim normama koje bi osigurale da korisnici ne postanu emocionalno zavisni od digitalnih verzija svojih voljenih.
Prošlo je vreme kada je tehnologija bila samo sredstvo za komunikaciju i zabavu; sada se transformiše u platformu koja može izazvati duboke emotivne reakcije i postaviti nova moralna pitanja. Kako se bave ovom inovacijom, korisnici bi trebali imati na umu da je stvarnost često složenija od jednostavne interakcije sa digitalnim svetom.
