Američka firma „Intuitive Machines“ nedavno je izjavila da je njihova letelica „Atena“ sletela blizu južnog pola Meseca, ali postoji zabrinutost da ona nije stabilna. Na konferenciji za novinare, izvršni direktor kompanije je potvrdio da letelica komunicira s Zemljom, ali nije u „ispravnom stanju“. Kompanija se nada da će naučni instrumenti na letelici, uključujući robota dizajniranog za istraživanje kratera i prvu lunarnu mobilnu komunikacijsku antenu, i dalje moći da funkcionišu.
Ovo nije prvi put da letelica „Intuitive Machines“ sleti u nepropisnom položaju; prethodni pokušaj je bio sličan i izazvao je slične brige. Njihova saradnja sa američkom svemirskom agencijom NASA ima za cilj pronalaženje dokaza o vodi i ledu na površini Meseca, što je ključno za NASA-in plan da vrati ljude na Mesec.
„Atena“ je sletela juče, nakon 18:30 po lokalnom vremenu, u oblasti lunarnih visoravni poznatoj kao Mon Muton, koja se nalazi oko 160 km od južnog pola. „Intuitive Machines“ planira da koristi kameru sa lunarnog izviđačkog orbitera da bi u narednim danima snimila letelicu i utvrdila njenu tačnu poziciju.
S obzirom na to da je misija „Atena“ dizajnirana da traje 10 dana, naučnici se nadaju da će podaci i merenja instrumenata biti dostupni, uprkos problemima sa slijetanja. U okviru misije, jedan od najzanimljivijih uređaja je robot poznat kao „Mikro nova hoper“ ili „Grejs“, koji može da skače preko Mesečeve površine kako bi istražio krater u stalnoj senci. Ovaj robot, sposoban da leti do 100 metara, mogao bi da sleti unutar kratera i zabeleži prve slike njegove unutrašnjosti.
Stanovište u krateru je izuzetno važno jer se smatra idealnim mestom za pronalaženje leda, zbog niskih temperatura i stalne senke od sunčevih zraka. Prednosti robota „Grejs“ leže u njegove sposobnosti da pristupi mestima do kojih konvencionalne mašine teško mogu doći ili na koja bi im trebalo mnogo vremena da stignu.
Profesor Simeon Barber, stručnjak za Mesec, objasnio je za BBC da su skakači savršeno prilagođeni lunarnom okruženju, gde praktično ne postoji atmosfera. Kontrolisani skokovi su tako efikasan način kretanja po Mesečevoj površini.
Misija IM-2 takođe nosi tri naučna instrumenta razvijena u saradnji sa NASA-om. Jedan od njih je bušilica nazvana „Trozubac“ (Trident), koja će pokušati da izvuče uzorke ispod površine Meseca kako bi se utvrdilo postoji li praktičnog leda. Zatim, spektrometar mase će analizirati gasove koji se oslobađaju tokom bušenja. Takođe, planirana je instalacija antenskog stuba koji koristi 4G tehnologiju, razvijenog od strane kompanije „Nokia“, čime bi se omogućila mobilna komunikacija na Mesecu.
Ova misija deo je NASA-inih dugoročnih ciljeva za vraćanje ljudi na Mesec, sa planom da astronaute pošalje na površinu 2027. godine kroz program „Artemis“. Profesor Barber naglašava da je ovo korak ka istraživanju održivosti lunarnog južnog pola i potencijala za izgradnju budućih baza.
U poslednje vreme, stručnjaci istražuju mogućnosti za izgradnju naselja na Mesecu i identifikaciju rezervoara koji bi mogli da obezbede vodu za piće, kao i potencijala za proizvodnju kiseonika. Mnogi budući planovi ovise o prisutnosti vodenog leda, što je ključno za bilo koju misiju koja uključuje ljudsko naseljavanje.
Dok se svemirske agencije globalno takmiče u istraživanju Meseca, misija IM-2 takođe može pomoći u razumevanju šireg pitanja o postojanju leda u našem solarni sistemu. Profesor Mark Foks-Pauel opisuje da su regioni u trajnoj senci na Mesecu skladišta drevne vode, što može imati velike implikacije za buduće svemirske misije i život na drugim nebeskim telima.
