Gostujući u prelistavanju dnevne štampe na Euronews Srbija, pravnik Dejan Lisica osvrnuo se na važne aspekte autonomije univerziteta u Srbiji. On je naglasio da je autonomija jasno definisana Ustavom Republike Srbije i Zakonom o visokom obrazovanju. Lisica je istakao da fakulteti ne smeju da budu politizovani i da svaka aktivnost unutar univerziteta mora biti u skladu sa zakonom.
Prema njegovim rečima, zakon jasno reguliše da fakultet može da reaguje i da sankcioniše aktivnosti koje su suprotne zakonodavstvu. „Autonomija propisuje da ako neko dešavanje na fakultetu nije dogovoreno sa institucijom, ono ne može da se odvija“, objašnjava Lisica. Ove reči ukazuju na značaj pravilnog razumevanja autonomnih prava fakulteta, ali i odgovornosti njihovih članova.
Lisica je naglasio da svaka vrsta blokade, politizacije ili formiranja političkih ćelija na fakultetu mora biti odobrena od strane fakultetskih vlasti. On se pita da li su studenti koji su učestvovali u ovim aktivnostima to radili samostalno ili u dogovoru sa profesorima, kao i da li su svesni posledica svojih postupaka. „Oni su time najviše sebi naštetili, jer gube godinu, propuštaju gradivo i znanje“, dodao je pravnik.
Još jedan značajan aspekt o kojem je govorio lisica jeste razumevanje autonomije univerziteta. On je istakao da autonomija univerziteta ne znači teritorijalnu autonomiju, već funkcionalnu. „To znači da svaki fakultet može donošenje odluka koje se tiču kadrova i uslova, ali ne i teritorijalnu nezavisnost“, objasnio je Lisica.
Ovaj sastanak je privukao pažnju zbog aktuelnosti tema koje se tiču obrazovanja, ali i mogućih problema u vezi sa poštovanjem autonomije. Dejan Lisica, kao pravni stručnjak, nastojao je da razjasni mnoge konfuzije vezane za prava i obaveze fakulteta. Njegove reči naglašavaju važnost pravilnog delovanja u okviru zakonskih okvira, što je ključno za održavanje akademske slobode i integriteta univerziteta.
Tokom razgovora, Lisica je podsetio na odgovornost univerziteta da donosi odluke koje će biti u skladu sa zakonima i akademskim standardima. Samo na taj način, fakulteti mogu osigurati kvalitetno obrazovanje studentima i zaštititi njihove prava.
Pored toga, smatra da je važno da studenti budu svesni svojih postupaka i efekata koje oni mogu imati na njihov akademski put. „Ukoliko se ne postigne saglasnost sa fakultetom, bilo kakva aktivnost može imati ozbiljne posledice“, naglašava Lisica.
Ukratko, pravnik je ponovio da autonomija univerziteta, koja je ključna za akademsku zajednicu, ne bi trebala biti zloupotrebljena za političke ciljeve. Umesto toga, trebalo bi se fokusirati na unapređenje obrazovnog sistema i osiguranje kvaliteta nastave. Samo tako, univerziteti mogu igrati svoju pravu ulogu u društvu i pomoći mladima da postanu obrazovani i odgovorni građani.
Lisica je svoj nastup završio pozivajući ne samo fakultete, već i studente da se zalažu za akademske vrednosti i svoj obrazovni put, kako bi osigurali svetlu budućnost ne samo za sebe, već i za zajednicu u celini. Autonomija je stoga više od pravnog pojma; ona je temelj održivog i kvalitetnog obrazovanja, koje treba da bude dostupno svima.
Sve u svemu, razgovor sa Dejanom Lisicom otvara pitanja koja se tiču balansa između autonomije fakulteta i odgovornosti prema studentima, kao i šireg društvenog konteksta u kojem se univerziteti nalaze danas.
