Aktuelni američki predsednik, Džozef Bajden, suočava se sa najmanjom podrškom javnosti ikada zabeleženom za jednog predsednika, prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja. Sa podrškom od svega 38,7 odsto anketiranih, Bajden se nalazi ispod nivoa podrške koje su imali bivši predsednici kao što su Ričard Nikson i Džimi Karter. Ovi rezultati ugrožavaju Bajdenove šanse za reizbor, kako prenose američki mediji.
Istraživanje koje je sproveo Galup pokazuje da je Bajden, trenutno sa 81 godinu najstariji predsednik u istoriji SAD, na samom dnu liste popularnosti američkih lidera. Ove brojke su loše zahvaljujući vanrednim okolnostima koje su potresle Bajdenovu administraciju, uključujući pandemiju COVID-19, ekonomske izazove i rasplamsavanje spoljnih konflikata.
Uprkos ovim niskim brojkama, Bajden se i dalje suočava sa izazovom u vidu bivšeg predsednika Donalda Trampa koji beleži podršku od 46,8 odsto anketiranih. Tramp, koji se nada da će ponovo zauzeti mesto predsednika, već je započeo kampanju za drugi mandat i privukao veliki broj pristalica sa svojim konzervativnim politikama i obećanjima povratka „Amerike na prvo mesto“.
U poređenju sa Bajdenovim brojkama, čak i najmanje popularni predsednici poput Niksona i Kartera imali su veću podršku javnosti u istom periodu njihovog mandata. Prema podacima Galupovih anketa koje datiraju još od 1952. godine, brojke javne podrške predsednicima su pokazatelj njihove uspešnosti u osvajanju drugog mandata.
Dvajt Ajzenhauer, koji je imao podršku od čak 73,2 odsto američke javnosti, ostaje rekorder kada je reč o popularnosti predsednika tokom proteklih sedam decenija. Istorijski gledano, svaki predsednik sa podrškom od preko 50 odsto je uspeo osvojiti drugi mandat, osim Baraka Obame koji je sa 46 odsto podrške uspeo zadržati svoje mesto 2012. godine.
Ovi rezultati predstavljaju ozbiljan izazov za Bajdenov tim, s obzirom na to da se izbori za drugi mandat Bljesne kući bliže. Bajdenovom administracijom dominiraju pitanja poput ekonomskog oporavka, političkog polarizacije i spoljnopolitičkih izazova koji će imati ključnu ulogu u oblikovanju glasova birača.
Pored toga, Bajden se suočava sa sve većim pritiscima od strane opozicije, posebno u Kongresu, gde su republikanci već započeli kampanju kako bi osigurali većinu poslanika na sledećim izborima. Ova podjela i konfuzija mogu dalje naškoditi Bajdenovim naporima da povrati izgubljenu popularnost i ubedljivo pobedi na sledećim izborima.
Bajdenova administracija sprovodi različite politike i mere kako bi se izborila sa ovim niskim brojkama podrške, uključujući reforme zdravstvene zaštite, investicije u infrastrukturu, borbu protiv klimatskih promena i jačanje diplomatskih veza sa međunarodnim partnerima. Međutim, pitanje je da li će ovi potezi biti dovoljni da se osigura Bajdenova pobeda na sledećim izborima.
U međuvremenu, Tramp nastavlja da privlači svoje pristalice i jača svoju kampanju za povratak u Belu kuću. Njegove konzervativne politike i oštra retorika privlače veliki broj pristalica koji su nezadovoljni Bajdenovom administracijom i traže promene u političkom pejzažu Amerike.
Dakle, Bajden se suočava sa najvećim izazovom u karijeri, tj. ostati na mestu predsednika, s obzirom na ovu nezavidnu situaciju sa niskim nivoom podrške javnosti. Sa izborima sve bližim, Bajdenov tim mora hitno pronaći efikasne strategije kako bi povratio poverenje birača i osigurao svoje mesto na vrhu američke politike.
