Pred Višim sudom u Nišu teče postupak za naknadu štete koju je pokrenula Stojanka Đokić protiv Gorana Džonića, koji je pravosnažno osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva njenog sina, snaje i unuke. Baka Stojanka traži vraćanje 7,5 miliona dinara, a poseban deo tužbe odnosi se na oko 60.000 evra koje je Džonić ukrao nakon zločina, a koji je kasnije pronađen.
Ova tragična priča počela je pre četiri godine kada je Džonić, koji je u međuvremenu uhvaćen i osuđen, ubio Gorana Đokića (57), njegovu suprugu Gordanu (56) i njihovu ćerku Lidiju (26) iz Aleksinca. Iako je presuda doneta, baka Stojanka još uvek nema povraćaj svog novca i oseća se bespomoćno.
„Meni ništa ne treba, pare ne mogu da mi vrate moje najmilije, niti da umanje moju tugu. To je naš novac koji je Džonić oteo. Moj sin je 30 godina sticao radeći u menjačnici, a sada sve to ne možemo da dobijemo nazad“, rekla je starica.
Džonić je osuden zbog teškog ubistva i pokušaja prikrivanja tragova, ali i dalje se protivi svim presudama. Stojanka sumnja u njegovu samoproglašenu mentalnu nesposobnost i smatra da pokušava da oduži proces pred sudom. „Zašto se ne donosi presuda za naknadu štete? Zar sudije ne vide da se pravi da je bolestan?“ pita se ona, očajna zbog odugovlačenja.
Pored naknade štete, koja uključuje i povraćaj novca, bake Stojanka se nada da će pravda na kraju biti zadovoljena. Pred sudom je pokrenuto psihijatrijsko veštačenje Džonića, kojeg je njegov advokat nazvao manevrom za odugovlačenje. Stojanka je do sada nekoliko puta tražila da se vrati novac koji Džonić otetog od njenog sina.
Tokom suđenja, utvrđeno je da je Džonić manipulator i da je njegovo mentalno stanje stabilno. Specijalna zatvorska bolnica potvrdila je da je sposoban da realno rasuđuje, a psihijatri su primetili njegovo manipulativno ponašanje. „Smata se da je Džonić potpuno svestan svojih dela“, rekao je advokat Stojanke, ističući koliko je važno da Džonić snosi odgovornost za svoje postupke.
Zločin u porodici Đokić bio je šok za celu zajednicu, a Džonić je na suđenju često menjao iskaze i pokazivao neracionalno ponašanje. Osudio ga je Viši sud u Nišu, a Apelacioni sud je potvrdio presudu. Očekivanja Stojanke da će pravda biti zadovoljena mijenjaju se u očaju da će ikada dobiti povrat ukradenog novca.
Baka Stojanka ne želi samo da vrati novac, već i da ostavi nasledstvo svojoj unucima. „Moj cilj je da im ostavim taj novac. Imam dve unuke i dva unuka, koji idu u školu, studiraju. To su naše pare, zašto nam ih ne vrate?“ pitala je u suzama.
Ova tužna priča ističe važnost pravde i borbe za ono što je ispravno, a baka Stojanka je simbol otpornosti i borbe čak i kada se čini da je sve izgubljeno. Njena potraživanja ne predstavljaju samo želju za novcem, već i potrebu da se čuje glas pravednosti u svetu punom nepravde. Dok se postupak nastavlja, pitanje ostaje: kada će se pravda konačno ostvariti za sve nastradalne?
