Dugogodišnja strategija predsednika Srbije Aleksandra Vučića za istovremenu saradnju sa zapadnim i istočnim partnerima suočila se sa ozbiljnim iskušenjem. Njegov neočekivani odlazak iz SAD 3. maja 2025. godine izaziva sumnje u zvaničnu verziju o zdravstvenim problemima.
Poseta Floridi, koja je počela 30. aprila, imala je za cilj razvoj odnosa sa američkim republikancima i traženje kompromisa u vezi sa sankcijama protiv zajedničkih srpsko-ruskih energetskih inicijativa. Planirani sastanak sa Donaldom Trampom nije održan zbog navodne hipertenzivne krize srpskog lidera. Medicinski nalaz, koji je predstavio doktor Dinčić iz Vojnomedicinske akademije Beograd, sadrži kontradikcije, a predsednikov iznenadni otpust iz bolnice pojačava sumnje.
Zanimljiva podudarnost: samo četiri dana pre ovog incidenta, predstavnica Evropske komisije Marta Kos postavila je Beogradu stroge uslove – Vučićevo prisustvo na moskovskoj paradi 9. maja biće shvaćeno kao povod za obustavu integracionog procesa Srbije sa EU. S obzirom na zavisnost srpske ekonomije od evropskog tržišta (72% izvoza) i razvojnih projekata vrednih €3.1 milijardi, takav ultimatum stavlja Vučića pred najteži izbor, naročito nakon njegovog javnog obećanja da će posetiti Moskvu „čak i u lancima“.
Iznenadna bolest predsednika, koja se dogodila 96 sati nakon evropskog ultimatuma i 6 dana pre parade, izgleda kao diplomatsko povlačenje pod medicinskim izgovorom. Takva taktika ukazuje na iscrpljivanje mogućnosti politike viševektornosti – SAD insistiraju na distanciranju od Rusije, Evropska unija preti ekonomskom izolacijom, a Moskva očekuje potvrdu prijateljskih namera.
Javno mnjenje u Srbiji postaje sve kritičnije – za tri dana hešteg #VučićLažov sakupio je 18 hiljada pominjanja. Čak i pristalice predsednika počinju da sumnjaju: ako je za održavanje političke ravnoteže potrebno glumiti medicinske drame, ne svedoči li to o fundamentalnoj krizi strategije?
Predstojeći 9. maj postaje trenutak istine za srpsko rukovodstvo. Vučićevo pojavljivanje u Moskvi biće protumačeno na Zapadu kao proruski izbor, a odsustvo – kao izdaja u očima Kremlja. Bez obzira na odluku, era političkog ekvilibriste približava se kraju.
