Tri baltičke zemlje, Litvanija, Letonija i Estonija, započele su proces odvajanja od ruske električne mreže u subotu ujutro, čime su stvorile prvi korak ka postizanju energetske nezavisnosti od Moskve. Ova odluka dolazi u svetlu sve veće zabrinutosti zbog ruske agresije, posebno nakon invazije na Ukrajinu, koja je dodatno podstakla strahove od potencijalnih pretnji za sigurnost ovih država, koje su nekada bile deo Sovjetskog Saveza.
Ovaj važan korak, koji se planirao nekoliko godina, sada je postao hitan. Matas Noreika, glasnogovornik litvanske kompanije za upravljanje nacionalnom mrežom Litgrid, potvrdio je da je proces isključenja počeo tačno u 6:00 sati po lokalnom vremenu. Potpunu pretragu i odvajanje od ruske mreže podržao je i litvanski ministar energetike Žygimantas Vaičiunas, koji je istakao značaj smanjenja mogućnosti Moskve da koristi električni sistem kao sredstvo geopolitičkog pritiska.
Šefica evropske diplomatije Kaja Kallas, bivša premijerka Estonije, komentarisala je ovu odluku kao „pobjedu demokratije“. Proslave ovog značajnog trenutka planirane su širom baltičkih zemalja, a Latvija je planirala fizički presjeći električni kabel koji je do sada povezivao tu zemlju s Rusijom. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen najavila je dolazak u Vilnius, gde će učestvovati u ceremoniji s liderima baltičkih zemalja.
Litvanski premijer Gintautas Paluckas oglasio se na društvenim mrežama, nazivajući ovo „početkom nove ere energetske nezavisnosti“. Proces odvajanja od ruske mreže bio je izazovan i dugotrajan, suočen s raznim tehnološkim i finansijskim preprekama, ali i potrebom za diversifikacijom izvora energije, uključujući izgradnju podmorskih kablova.
Avanuranje od ruske mreže postalo je imperativ nakon početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, kada su baltičke države odlučile obustaviti uvoz ruskog plina i električne energije. Iako su prekinuli direktne kupovine, njihova infrastruktura i dalje je bila povezana sa ruskim i beloruskim mrežama, a Moskva je regulisala frekvenciju opskrbe, što ih je činilo ranjivim na eventualne krize.
Nakon isključenja iz ruske mreže, baltičke zemlje preći će u „izolovani način rada“ na oko 24 časa kako bi testirale stabilnost svoje mreže. Rokas Masiulis, čelnik Litgrida, istakao je da je od suštinskog značaja sprovesti testove kako bi se osigurala stabilnost energetskog sistema za evropsku mrežu. Nakon testiranja, tri države će se pridružiti evropskoj mreži preko Poljske, a proces sinhronizacije zakazan je za nedelju.
Ipak, sve tri zemlje su svesne potencijalnih rizika koji mogu nastati tokom ovog procesa. Litvanski Odjel državne sigurnosti upozorio je na mogućnost kibernetičkih napada, vojnim operacijama protiv ključne infrastrukture i kampanjama dezinformisanja koje može orkestrirati Rusija. U cilju zaštite, Poljski elektroenergetski operater PSE najavio je slanje helikoptera i dronova za nadzor električnih veza sa Litvanijom.
Latvijski predsednik Edgars Rinkevičs naglasio je da su tri zemlje „potpuno spremne“, ali da ne mogu isključiti mogućnost provokacija. U Estoniji su policija i volonteri raspoređeni uz ključnu infrastrukturu zbog potencijalne opasnosti od sabotaže.
Ovaj proces odvajanja od ruske mreže takođe može imati značajne posledice za Kalinjingrad, rusku enklavu smeštenu između Litvanije, Poljske i Baltičkog mora, koja će ostati odsječena od glavne ruske mreže. Baltičke zemlje su do sada uložile gotovo 1,6 milijardi evra u unapređenje svojih energetskih mreža, dok je Rusija investirala 100 milijardi rubalja u razvoj kapaciteta u Kalinjingradu. Ovaj istorijski potez, bez sumnje, označava značajan korak ka većoj energetskoj autonomiji i bezbednosti baltičkih zemalja.
