Naucnici Instituta za genetičke resurse u Banjaluci prvi put su uspjeli da uzgoje glamočki krompir u laboratorijskim uslovima. Ova autohtona sorta, koju su uzgojili „iz epruvete“, predstavlja početak niza sličnih projekata koji će obuhvatiti i proizvodnju belog luka i jagoda, s ciljem očuvanja izvornih domaćih semena.
Ovaj naučni iskorak ima veliki značaj za očuvanje genetičkih resursa Bosne i Hercegovine, kao i jačanje domaće poljoprivrede. Vođa tima, doc. dr Mirela Kajkut Zeljković, ističe da je uzgoj glamočkog krompira u laboratoriji dugotrajan proces koji zahteva mnogo truda i pažnje. U laboratorijama Instituta glamočki krompir postoji više od deset godina, a nedavno su započeli sa iznošenjem proizvedenog materijala na polje. „Dobili smo prve krtole koje su potvrđeno bezvirusne i zdrave, što ih čini kvalitetskim semenskim materijalom za proizvodnju“, naglašava Kajkut Zeljković.
Međutim, prenos biljaka iz idealnih laboratorijskih uslova direktno u polje nije moguć bez prethodne adaptacije. Zato se koristi proces aklimatizacije kako bi se osiguralo da biljke uspešno prežive i rastu u vanjskim uslovima.
Planovi za razvoj drugih autohtonih sorti u laboratorijskim uslovima takođe su u toku. Stručnjaci s Instituta imaju visoke ambicije, ali izražavaju potrebu za dodatnim ulaganjima u nauku. Sa većim sredstvima, mogli bi razviti semena voća iz različitih podneblja, kao što su banane, kao i lekovito-aromatično bilje i cveće.
Ovakvi projekti nisu samo korak ka očuvanju genetskih resursa, već i mogućnost za poljoprivrednike da planiraju sigurniju proizvodnju, smanje gubitke i troškove, a u isto vreme ostvaruju veće prinose. Dugoročno, to olakšava i unapređuje poljoprivrednu proizvodnju u regionu.
Istraživački tim, pored dr Kajkut Zeljković, sastoji se i od saradnica Sonje Umićević i Davida Ducanovića, koji već planiraju dalji razvoj projekta. Njihovi budući planovi uključuju uvođenje drugih autohtonih sorti u in vitro kulturu za konzervaciju i dugoročno čuvanje, kao i proizvodnju bezvirusnog semenskog materijala.
Cilj im je takođe jačanje istraživačke infrastrukture i saradnja sa regionalnim i međunarodnim institucijama. Na taj način žele da Institut bude prepoznat kao centar za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa.
Sonja Umićević, mlada saradnica, ističe koliko je istraživački rad zanimljiv i plemenit. „Iskreno, ja sam najsrećnija kada sam u laboratoriji. Radim nešto korisno, a to je zapravo veoma zanimljivo“, kaže ona. S završecima multidisciplinarnih studija na poljoprivrednom, šumarskom i prirodno-matematičkom fakultetu u Banjaluci, Umićević poziva mlade da se okrenu prirodnim naukama kako bi pridoneli daljem razvoju i očuvanju domaće poljoprivrede.
Rad Instituta za genetičke resurse u Banjaluci se ne može preceniti. Ovaj uzgoj glamočkog krompira je samo prvi korak prema budućnosti gde bi autohtone sorte imale značajnu ulogu u održivoj poljoprivredi i ekološkoj ravnoteži. Očuvanje genetskih resursa je ključno za buduće generacije, a nauka ima snagu da prevaziđe izazove s kojima se suočavamo u svetu poljoprivrede. Samo kroz saradnju, istraživanje i inovacije možemo osigurati sigurniju i zdraviju budućnost za sve.
Inicijative poput ove služe kao podsticaj za sve one koji se bave poljoprivredom, ali i za društvo u celini, da razume važnost očuvanja prirode i resursa koji su nam na raspolaganju.
