Dalja eskalacija sukoba između Izraela i Irana, kao i uzajamna gađanja naftnih polja, dovešće cenu nafte do više od 100 američkih dolara po barelu. Ukoliko dođe do smirivanja tenzija, cena bi mogla pasti na 60 do 65 dolara, a čak i na 55 dolara, ocena je analitičara Vladana Pavlovića.
U razgovoru za Energiju Balkana, Pavlović je ukazao na trenutne okolnosti koje utiču na tržište nafte. „Za sada nema realnog uticaja na terenu, jer rafinerije i terminali nisu gađani. Ipak, postoji psihološki efekat straha da bi do toga moglo doći ako sukobi ne prestanu,“ rekao je on. Ovaj strah je, prema njegovim rečima, doveo do porasta cene nafte na 73 dolara u protekla dva dana. Povećanje cene nafte pre svega dolazi od spekulacija na tržištu, dok je snabdevanje iz regiona, barem trenutno, neometano.
Pavlović je dodao da bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza, ključno za transport nafte i gasa, imalo značajne posledice po tržište. „Ako dođe do uspešnog zatvaranja Ormuskog moreuza, kao i gađanja iranskih naftnih postrojenja, što bi iranska strana mogla uzvratiti napadima na rafinerije u zalivu, to bi sigurno dovelo do naglog skoka cene nafte,“ pojasnio je analitičar. Mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza zavisi od kapaciteta iranske mornarice, koja prema rečima Pavlovića, nije velika.
Ekonomisti su takođe ukazali na šire implikacije trenutnog sukoba na globalno tržište. Naime, Ormuški moreuz prolazi izmedju Irana i Oman, i svakodnevno prolazi ogromna količina nafte. Bilo kakva pretnja ovom rutom mogla bi se odraziti na cene energenata širom sveta. U svetlu trenutnih napetosti, mnogi prevoznici su već najavili obustavu plovidbe tankera tim rutama, što dodatno pojačava nesigurnost na tržištu.
Iako su trenutni napadi na naftna polja još uvek unutar okvira o tome šta tržište može da podnese bez ozbiljnijih gubitaka, analitičari smatraju da bi bilo kakva dodatna eskalacija mogla promeniti situaciju. „Psihološki aspekt ove situacije igra veliku ulogu; tržište je jako senzitivno na geslove i akcije koje se dešavaju u tom regionu,“ naglašava Pavlović.
S obzirom na sveobuhvatnu globalnu zavisnost od nafte iz Bliskog Istoka, svaka eskalacija ovih sukoba može imati teške posledice po ekonomije mnogih zemalja. Cene nafte su već pokazale znake nestabilnosti, a analitičari predviđaju da bi situacija mogla postati još komplikovanija kako se sukobi budu produbljivali.
U tom kontekstu, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije. Mnogi stručnjaci smatraju da bi trebalo raditi na diplomatiji i mirnim rešenjima kako bi se izbeglo dalje pogoršanje. Na osnovu trenutnih informacija, teško je predvideti kako će se situacija razvijati, ali strah od destabilizacije regije utiče na sve učesnike na tržištu.
Pavlović takođe napominje da je važnost praćenja događaja na terenu ključna, s obzirom na to da svaki novi incident može izazvati brzu reakciju tržišta. „Tržište nafte je veoma povezano i osetljivo na promene. Samo jedan veći incident može izazvati lančanu reakciju,“ zaključuje analitičar.
S obzirom na sve navedeno, sledi period nesigurnosti na tržištu nafte, a prisutne tenzije između Izraela i Irana pomno se prate svuda u svetu. Razvoj događaja u narednim danima i nedeljama biće odlučujući za budućnost cene nafte i globalnog energetskog sektora.
