Si Đinping nije poznat po lakim osmesima; njegov imidž kao strogo kontrolisanog i ozbiljnog lidera pažljivo je građen tokom njegovih 12 godina vlasti. Ipak, nedavne fotografije koje je objavila Bela kuća otkrivaju drugačiju stranu kineskog predsednika. Tokom samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u Južnoj Koreji, Si se sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, a pažnja je bila uprta u to kako će lideri dve najveće svetske ekonomije razrešiti nesuglasice oko raznih tema, uključujući trgovinu sojom, fentanilom i retkim mineralima.
Unatoč ozbiljnosti diplomatskih razgovora, fotografije prikazuju i ležernije trenutke između dvojice lidera. Na jednoj od slika, Tramp pokazuje Siju neki papir, dok na drugoj, kineski lider se smeška uz zatvorene oči, uz prisustvo svog ministra spoljnih poslova Vang Ji. Ove fotografije su potisnule očekivanja i pokazale ljudsku stranu Sija, koja se retko vidi u zvaničnim izveštajima iz Kine.
Dva dana kasnije, Si je snimljen kako se šali tokom razmene poklona sa predsednikom Južne Koreje, Li Džun-sokom. Li je poklonio Siju drvenu tablu za igru go, a zauzvrat je Si darovao dva telefona marke Xiaomi. „A kakva je bezbednost komunikacije?“ upitao je Li, izazivajući smeh prisutnih, na šta je Si odgovorio da mogu proveriti da li postoji „zadnji ulaz“. Ovaj humoristični trenutak odnosi se na čestu zabrinutost oko sajber bezbednosti, posebno u kontekstu kineskih tehnologija i međusobnih optužbi između Kine i drugih zemalja.
Ove opuštene interakcije u suprotnosti su sa Siovom pažljivo kontrolisanom slikom kod kuće. Na domaćem terenu, često je prikazan kao vojni lider koji predvodi parade, a njegovo vođenje partijske politike karakteriše stroga kontrola nad informacijama i slobodom izražavanja. Si Đinping je postavio standarde za politički imidž koji se teško može promeniti, što uključuje i to da se svaka kritika ili odstupanje od zvanične naracije gotovo momentalno cenzuriše.
Događaji poput onih u Južnoj Koreji retko se pojavljuju na kineskom internetu, gde cenzori brišu izveštaje koji ne odgovaraju zvaničnim tonovima. Snimci susreta sa američkim i južnokorejskim liderima nisu se mogli pronaći na platformama poput Douyina i Xiaohongshua, a građani Kine su uskraćeni prilike da vide ovu ljudskiju stranu svog lidera.
Kina je, pod Si Đinpingom, postala toliko netransparentna da analitičari često tragaju za znakovima ne samo u Sijevim rečima, već čak i u bojama njegove kose. Svaka informacija o pravcu politike se pomno analizira, a govor Sija na domaćim plenarima je opterećen ozbiljnošću koja ostavlja malo prostora za poređenje sa njegovim opuštenim nastupima na međunarodnoj sceni.
Ovaj kontrast između njegovog međunarodnog ponašanja i domaćeg imidža može značiti da se Kina suočava sa užasnom realnošću kada su u pitanju međunarodni odnosi u svetu. Dok se Si trudi da izgleda kao blagi vođa na globalnoj sceni, kod kuće se suočava s izazovima održavanja svog strogo kontrolisanog imidža. Njegova sposobnost da prikaže podsticajnu stranu dok razgovara sa vođama drugih nacija može biti od koristi, ali mora da se brine o tome šta se misli unutar Kine.
Završno, Si Đinping predstavlja složen miks modernog vođenja i očuvanja tradicionalnih vrednosti, što se očituje u njegovim interakcijama sa stranim liderima. Međutim, kako se suočava s izazovima poput trivijalnog humora na međunarodnim događanjima nasuprot strogoj kontroli kod kuće, ostaje da se vidi kako će se njegov imidž razvijati u narednim godinama.
