Katarina je mlada Beograđanka koja se i dalje bori sa posledicama produženog kovida, iako je prošlo četiri godine od kada je preležala koronavirus. Njen slučaj je primer nedostatka sistemskog pristupa i podrške u Srbiji pacijentima sa postkovidom, što može imati trajne posledice po njihovo zdravlje.
Kada je Katarina završila fakultet i počela da radi, zarazila se virusom korona i preležala ga, ali simptome je i dalje osećala. Pomoć je tražila u različitim zdravstvenim ustanovama čak i u onima označenim kao „long-covid centar“, ali je nailazila na nerazumevanje i nedostatak adekvatne dijagnoze i terapije.
Jedna od lekarki sa Hitnog prijema je čak sugerisala da je sve hormonalno i povezano sa Katarininim emotivnim životom, umesto da joj pruži adekvatnu medicinsku pomoć. Usled čestih odsustvovanja sa posla, a bez dijagnoze, Katarina je izgubila posao, ali je imala podršku porodice.
Nakon višemesečne potrage, Katarina je konačno dobila adekvatnu terapiju za produženi kovid u Institutu „Dedinje“. Njena terapija uključuje različite lekove, čajeve i suplemente, koji joj pomažu da se nosi sa posledicama sindroma hroničnog umora.
Procenjuje se da najmanje 65 miliona ljudi širom sveta živi sa posledicama kovida, a oko 30% pacijenata pati od sindroma hroničnog umora. Neurolozi objašnjavaju da pacijenti sa ovim sindromom osećaju manjak energije i zadovoljstva u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.
U svetu se sindrom hroničnog umora tretira ozbiljno, dok u Srbiji postoji nedostatak specijalizovanih centara za lečenje produženog kovida. Pacijenti su uglavnom prepušteni sami sebi, tražeći podršku u grupama na društvenim mrežama.
Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva pacijenata koji se bore sa posledicama produženog kovida u Srbiji, gde je potrebno unaprediti sistemsku podršku i pristup lečenju ovih pacijenata. Svest o važnosti pravovremene dijagnoze i adekvatne terapije za postkovidne simptome je ključna kako bi se pomoglo ljudima kao što je Katarina da se izbore sa trajnim posledicama ove bolesti.
