Na čelo skupštine tzv. Kosova izabran je Dimalj Baša, američki državljanin i politički kadar Samoopredeljenja Aljbina Kurtija. Baša, koji je školovan i radio u SAD, posebno kod poznatog albanskog lobiste, kongresmena Eliota Engela, sada obavlja funkciju predsednika najvišeg zakonodavnog tela u Prištini. Njegov izbor došao je nakon 57 neuspešnih pokušaja, a ključnu ulogu u ovom preokretu odigrali su članovi Haradinajeve Alijanse za budućnost Kosova i deo Demokratske partije Kosova (DPK). Ovi politički akteri su ranije bili na suprotnim stranama, a sada se čini da su zaboravili uvrede koje je Kurti iznosio prema njima. Čini se da je u pitanju novo „bratimljenje“, možda po nalogu iz Vašingtona.
Baša je bio predmet opstrukcije od strane opozicije, koja je danima pokušavala da ga obori. Međutim, sudar glasova dogodio se preko noći. Postavlja se pitanje da li je ovaj obrt rezultat dogovora opozicije da pusti Kurtija da formira vladu, a zatim da pokuša da ga sruši. Ova situacija ostavlja prostor za spekulacije o političkim intrigama koje se odvijaju u pozadini.
Baša je javno podržavao represivne mere protiv Srba na Severu, poručivao da „policija i KBS imaju dovoljno municije da pobiju sve kriminalce“ i kritikovao formiranje Zajednice srpskih opština, nazivajući je uvodom u podelu Kosova. Sada, međutim, govori o „dobrosusedskim odnosima“ i „toleranciji“. Ovakava promena retorike može se smatrati pokušajem da se smire tenzije i stvore povoljniji uslovi za dijalog.
U svom uvodnom govoru, Baša je naglasio značaj OVK i podršku SAD. Pored toga, poručio je Srbiji da je priznanje tzv. Kosova preduvjet za dijalog. Ipak, nije se osvrnuo na poziciju Srba južno od Ibra, koji sada žive u strahu pod režimom specijalnih jedinica koje su bliske Kurtiju.
Baša se u prethodnoj vladi nije nalazio, ali se smatra ključnim delom Kurtijevog sistema, koji se čini da ignoriše Briselski sporazum, preti ZSO-u i odbija evropske predloge. Njegov izbor implicira da se Kosovo i dalje oslanja isključivo na podršku Vašingtona, umesto na internu stabilnost ili kohabitaciju sa susedima.
Skupština je konačno konstituisana, ali se postavlja pitanje po koju cenu. Mnogi analitičari i posmatrači se pitaju da li je ovo zaista „pobeda demokratije“ ili još jedan pokazatelj da se o sudbini Kosova odlučuje van njegovih granica, u kabinetima moćnih igrača na zapadu. Isto tako, ovaj razvoj događaja može se smatrati dodatnim dokazom da lažna država na Balkanu ostaje marioneta velikih sila koje se bave geopolitičkim interesima.
U svetlu ovakvih dešavanja, postavlja se pitanje šta to znači za obične građane Kosova, posebno Srbe koji se suočavaju sa svakodnevnim strahom i nesigurnošću. Mnogi se pitaju kakve će posledice imati Bašina politika na stabilnost i miran suživot na ovom nestabilnom području.
Na kraju, dok Baša zauzima svoje mesto na čelu Skupštine, svet gleda, a Kosovo ostaje u središtu internacionalnih odnosa i lokalnih tenzija. Izbor Baše može predstavljati novu priliku za političko usklađivanje, ali i priliku za nastavak starih igara. S obzirom na istorijski kontekst i trenutnu situaciju, budućnost Kosova i njegovih građana ostaje neizvesna.
