Oko 66.000 zaposlenih u institucijama Evropske unije će do aprila ove godine doživeti sedmo povećanje plata u poslednje tri godine. Ovo je važna vest koja se odnosi na mnoge radnike unutar EU, a preneli su je razni izvori, uključujući nemački list „Bild“. Prema informacijama iz ovog lista, planirano povećanje plata za 2022. godinu iznosilo je 8,5 odsto, ali je Evropska komisija odlučila da iskoristi „klauzulu o umerenosti“ što je dovelo do isplate povećanja od 7,3 odsto. Preostalih 1,2 procenata će radnicima biti isplaćeno 1. aprila.
U konkretnim brojkama, najniža osnovna plata za zaposlene će porasti sa 3.361 evra na 3.645 evra, dok će maksimalna plata porasti sa 23.262 evra na 25.229 evra mesečno. Ovo povećanje plata će takođe pogoditi i članove Evropske komisije, između ostalog. Naime, plata predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen, biće povećana za 2.700 evra, što će sada iznositi 34.800 evra mesečno. Drugi EU komesari će zarađivati dodatnih 2.200 evra, što čini ukupno oko 28.400 evra mesečno.
Nemački list dodatno naglašava da je formula za obračun plata veoma netransparentna i da u velikoj meri koristi evropske birokrate. Visina plata zavisi od inflacije u briselskom i luksemburškom okruženju, kao i od kretanja plata u javnom sektoru zemalja članica. Tradicionalno, plate se povećavaju jednom godišnje, ali se obično primenjuju retroaktivno od 1. jula. Ipak, zbog visoke inflacije koja je prisutna u poslednjim godinama, uvedena je nova mera koja omogućava iznos povećanja da se isplati već 1. januara.
Zaposleni u EU su od 2022. godine dobijali povećanja dva puta godišnje – 1. januara i 1. jula. Ove godine, ako inflacija ostane visoka, moguće je da će se desiti čak tri povećanja plata: jedno u aprilu, a zatim još jedno sredinom godine, retroaktivno od januara, i još jedno 1. jula. Ova očigledna prilagodba može značiti da će zaposleni u institucijama EU imati priliku da osete poboljšanja na finansijskom planu, ali takođe može izazvati zabrinutost zbog inflacije i ekonomskih kretanja u celini.
Pitanja o finansijskoj održivosti ovakvih mera i potencijalnih pritisaka na budžet EU neizbežno se postavljaju, naročito u kontekstu trenutnih ekonomskih izazova sa kojima se Unija suočava. Različite zemlje članice mogu imati različite stavove o ovim povećanjima, posebno kada se uzmu u obzir različite ekonomske realnosti i plate u privatnom sektoru.
U ovom trenutku nije teško zamisliti da će postoji i opozicija ovakvim odlukama, s obzirom na trenutne makroekonomske uslove i pritiske na potrošače. Radnici i članovi sindikata mogu imati različita mišljenja o tome koliko su ova povećanja zapravo dovoljna da se prate troškovi života koji su takođe u porastu.
Veoma je važno pratiti razvoj situacije sa inflacijom i kako će ona uticati na buduće odluke o platama i budžetskim alokacijama unutar institucija EU. Na kraju, ova povećanja plata su samo jedan deo šire slike ekonomskih izazova koje EU trenutno ima, a pritisci na sistem će verovatno nastaviti da se povećavaju kako se globalne ekonomske okolnosti menjaju.
