Razgovor između patrijarha Porfirija i predsednika Rusije Vladimira Putina u Kremlju izazvao je brojne reakcije u Srbiji, koje ukazuju na kompleksnost trenutnih političkih odnosa, posebno u kontekstu odnosa sa Evropskom unijom. Ekonomista i diplomata Srećko Đukić istakao je da je ovaj razgovor „totalno kompromitovao“ odnose Srbije s EU, napominjući da takvi javni iskazi o povezanosti Srbije s Rusijom na zvaničnim sastancima u ovom formatu nikada nisu viđeni. Njegova izjava reflektuje zabrinutost o tome gde se trenutni pravac srpske politike nalazi.
Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava deli slične stavove, naglašavajući da je Vučić, zahvaljujući protestima studenata, doživeo šok koji ga je naterao da traži „pojas za spasavanje“ u Rusiji. Ona smatra da je višegodišnji projekat o “srpskom svetu” došao u duboku krizu i da se održava samo uz pomoć Rusije.
Đukić napominje da evropski put Srbije košta mnogo i da ona godišnje dobija stotine miliona evra iz EU. Ali, kako kaže, zbog odnosa s Rusijom, ova finansijska podrška može biti dovedena u pitanje. On sumnja u smisao daljih evropskih integracija Srbije, smatrajući da je potrebna „potpuno nova politika i potpuno nova vlada“ kako bi se situacija promenila.
U tom kontekstu Đukić predviđa da će Srbija ostati zaglavljena između Istoka i Zapada, menjajući svoj stav u zavisnosti od političkog vetra. On ističe da Srbija nikada nije bila pod ruskom vlašću i veruje da neće postati deo „ruskog sveta“.
Sa druge strane, Biserko smatra da je Vučićeva politika tokom prethodnih godina bila usmerena na stvaranje srpskog sveta koji je, prema njenom mišljenju, sproveden kroz zakone i strategije osmišljene da onemoguće integraciju Srba u zemlje u kojima žive, poput Bosne, Crne Gore i Kosova. Ova teza je, prema njenim rečima, poražavajuća za Srbiju, jer ukazuje na to da se zemlja nalazi u sferi ruskog uticaja.
„U ovom momentu, Moskva očituje svoju prisutnost pre svega kroz Srpsku pravoslavnu crkvu koja ima značajan uticaj na društvo i mlade ljude“, naglašava Biserko, pri čemu dodaje da se patrijarh Porfirije pokazao kao zavistan od Vučića.
Prema Biserku, Crkva je finansijski profitirala od vladavine Vojislava Koštunice i nikada nije bila bogatija nego danas, delujući više kao politička organizacija nego kao duhovna institucija. Takođe, ona ukazuje na to da je od 2000. godine postavljen evropski poredak koji nije sproveden, a koji se suočava s velikim otporom u pogledu pravne države, ljudskih prava i evropskih vrednosti.
Kao zaključak, Biserko ističe da Srbija treba da preispita svoje odnose prema velikim silama i svoju strategiju. Ona naglašava da „Rusija ne može biti ta opcija, s obzirom na sve ono što Evropska unija pruža Srbiji“. Ova situacija, kako izgleda, zahteva ozbiljnu analizu i promene u pristupu srpske vlade kako bi se osigurala stabilnost i budućnost zemlje.
