Bivši britanski premijer Boris Džonson nedavno je na svom nalogu na društvenoj mreži X reagovao na komentare američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa situacijom u Ukrajini. On je odlučio da opovrgne Trampove tvrdnje, ali je istovremeno naglasio da takve izjave mogu poslužiti kao podsticaj Evropi da preduzme potrebne akcije u trenutnom sukobu.
Džonson je istakao da bi evropski lideri trebalo da prestanu da se šokiraju Trampovim izjavama i umesto toga da mu pomognu u naporima da se okonča rat u Ukrajini. Smatra da je važno da se transatlantska saradnja osnaži kako bi se pružila adekvatna podrška Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije. On je kritikovao Trampa, naročito u kontekstu predloga o održavanju izbora u Ukrajini, ističući da to nije primereno kada je zemlja pod oružanom invazijom.
„Zemlja na koju se vrši nasilna invazija ne bi trebalo da održava izbore. U Britaniji nije bilo opštih izbora od 1935. do 1945. godine tokom Drugog svetskog rata. Rejting Volodimira Zelenskog je, u stvari, sličan Trampovom“, rekao je Džonson. Ove reči naglašavaju njegovu zabrinutost u vezi sa stabilnošću i legitimitetom ukrajinske vlade tokom ovako teškog perioda.
Kako bi ilustrovao potrebu za brzim delovanjem, Džonson je skrenuo pažnju na 300 milijardi dolara ruske imovine koja je zamrznuta, pretežno u Belgiji. „Ovo je novac koji može i treba da se koristi za plaćanje Ukrajini i kompenzaciju SAD-a za njihovu podršku“, rekao je. On je izrazio zabrinutost da neke evropske zemlje, uključujući Belgiju i Francusku, blokiraju pristup tim sredstvima, što smatra „apsurdnim“. Džonson je pozvao na hitno i ozbiljno delovanje u ovom pogledu.
Osim toga, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odgovorio na Trampove izjave o njegovoj navodnoj podršci od samo 4% među Ukrajincima, naglašavajući da je Tramp postao žrtva ruskih dezinformacija. „Nažalost, predsednik Tramp, uz svo dužno poštovanje prema njemu kao lideru nacije koju mi veoma poštujemo, živi u ovom prostoru dezinformacija“, rekao je Zelenski, dodajući da su SAD pomogle Putinu da izađe iz izolacije koju je zapad nametnuo tokom rata.
Zelenski je ukazao na to da je trenutna situacija u kojoj se nalaze Ukrajina i Rusija kompleksna, napominjući da se čini da se diskusija o ratu sve više fokusira na Rusiju, koja se predstavila kao žrtva. Ove izjave odražavaju zabrinutost ukrajinske vlade da se narativ o ratu može promeniti i da bi to moglo negativno uticati na međunarodnu podršku Ukrajini.
Tramp je, sa druge strane, na ciničan način komentarisao odsustvo Ukrajine iz pregovora između američke i ruske delegacije u Saudijskoj Arabiji, što je dodatno izazvalo kritike na njegov račun. Njegovi komentari su naišli na osude, posebno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini, gde su pregovori ključni za traženje mira.
Džonsonov apel da se Europa okrene ka aktivnijem angažovanju i preuzme odgovornost u podršci Ukrajini može se smatrati refleksijom stava mnogih evropskih lidera koji žele da se izbegne dalja eskalacija sukoba. Pitanje o tome kako će se situacija dalje razvijati ostaje otvoreno, ali je jasno da se pritisak na evropske lidere povećava kako bi se pružila podrška Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije.
Džonsonova reakcija i Zelenski odgovori pokazuju složene međunarodne odnose i dinamiku koja se odvija u pozadini trenutnog konflikta. U ovom trenutku, jedinstvo i čvrsta strategija zapadnih nacija mogu igrati ključno mesto u oblikovanju budućnosti ne samo Ukrajine već i šireg evropskog kontinenta.
