Milan Rajković, tada 45-godišnjak, ubijen je pre tačno 24 godine na Dedinju u Beogradu. Njegovo ubistvo ostaje misterija, a ubice nikada nisu otkrivene. Tokom uviđaja, u njegovom džepu pronađena je službena legitimacija i značka Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore. Ni dan danas nije poznato šta je tačno radio u crnogorskoj policiji, a spekulacije su o tome da bi to mogla biti legitimacija crnogorske Državne bezbednosti. U Beogradu je bio poznat kao biznismen, a njegovi poslovi su često bili obavijeni velom tajne.
Rajković je ubijen 30. aprila 2001. godine oko 14 sati. Pre zločina, dovezao se svojim automobilom marke Mercedes i parkirao ispred zgrade Pink televizije. Nakon kraće posete prodavnici, napala su ga dvojica nemaskiranih napadača koji su izvadili pištolje i otvorili vatru. Hici su bili precizni, a gotovo desetak metaka pogodilo je Rajkovića u glavu i grudi.
Nakon što su ispalili hitce, napadači su se vratili u vozilo, ali su se ponovo okrenuli i nastavili da pucaju na Rajkovića, koji je ubrzo podlegao povredama. Njihovi tragovi završili su u nepoznatom pravcu. Tokom istrage, policija je otkrila da je Rajković imao prijavljeno prebivalište u Beogradu i da je u njegovoj torbici pronađena i veća količina nemačkih maraka.
Odmah nakon ubistva, policija je saznala da je Rajkoviću pre tri godine oduzeta legitimacija crnogorske policije, ali okolnosti pod kojima ju je ponovo dobio ostaju nejasne. Takođe, ostalo je nedorečeno i šta je tačno radio u crnogorskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.
U Beogradu, Rajković je posjedovao nekoliko lokala u „Siti pasažu“, ali je istovremeno bio i uključen u gradnju kuće na Dedinju. Tokom svoje karijere, bio je uhvaćen u skandalima, ali bi se uvek uspio izvući iz problema. Osumnjičen je za mutne poslove vezane za kriminalne aktivnosti jedne austrijske firme, a veći deo svojih poslova usmeravao je ka Crnoj Gori i Sloveniji.
Rajković je bio u bliskoj vezi sa nekim visokim funkcionerima crnogorske vlasti, pa čak i sa Milom Đukanovićem. Njegove poslovne krugove dodatno su obeležili kontakti sa Arkanovim kumom Milanom Đorđevićem, koji je nedugo pre njega bi ubijen. Takođe, bio je prijatelj Radojice Nikčevića, čiji je misterozni nestanak takođe obavijen velom tajne.
Još jedan zanimljiv aspekt Rajkovićevog života jeste njegovo prijateljstvo sa kontroverznim biznismenima poput Andrije Draškovića. Postoji sumnja da je Rajković bio povezan i sa Željkom Maksimovićem, poznatijim kao Mako, koji je bio u bekstvu i zarobljen u sumnjivim poslovima vezanim za crnogorsku Državnu bezbednost.
Da stvar bude zanimljivija, Rajković je navodno viđen u društvu Stanka Subotića, poznatog kao Cane, što dodatno podstiče teorije o njegovim poslovima u sivoj zoni. U svetlu svih ovih informacija, postavlja se pitanje koliko je zapravo Rajković bio umiješan u ilegalne ili polulegalne aktivnosti.
Njegovo ubistvo ostaje otvoreno pitanje u srpskoj institucijama, a mnoge njegove veze sa moćnicima ostavile su nasleđe koje do danas intrigira javnost. Bez obzira na to, Rajković je postao simbol nerazjašnjenih ubistava u Beogradu, koja su često povezana sa kriminalnim miljeom i političkim intrigama. Iako prošlost postavlja mnogo pitanja, Rajkovićev slučaj je još uvek predmet spekulacija i neistraženih misterija koje čekaju na otkrivanje.
