Prema starom narodnom verovanju, vreme od 1. marta do 22. marta naziva se „zajmljeni dani“. Prema priči koja se prenosi s kolena na koleno, ovaj period je „pozajmljen“ od marta zbog jedne babine nezgode na Staroj planini. Baba je krenula sa kozama u čobansko naselje na početku marta, nadajući se lepšem vremenu. Međutim, umesto toga, na planini je počela da pada kiša sa snegom, zbog čega je baba morala da skida jedan po jedan od devet kožuha koje je nosila, dok na kraju nije izgubila svu zaštitu i smrznula se zajedno sa kozama.
Legenda kaže da je mart, nazvan Sečko u starom srpskom jeziku, pozajmio devet dana od marta zbog babine bezobrazluka, tokom kojih može doneti kišu i sneg. Narod veruje da su babu sa kozama zatekli skamenjene na Staroj planini, što objašnjava promenljivo vreme tokom „zajmljenih dana“.
Mart se u srpskom folkloru smatra promenljivim mesecom, slično kao i sama baba iz legende koja lako menja mišljenje. Ova priča podseća ljude da se u ovom periodu mogu očekivati velike klimatske promene, poput kiše, snega i sunčanih perioda.
Iz davnih vremena potiče narodna poslovica koja glasi: „Bolje da te zmija upecne, nego martovsko sunce ogreje“. Ova izreka sugeriše da su dani „zajmljenog“ marta nepredvidljivi i mogu biti opasni kao zmija.
Legenda o „zajmljenim danima“ na Staroj planini ostaje živa među narodom, podsećajući ih da je mart mesec pun iznenađenja i promena. Ova priča o babi i devet kožuha podseća nas da budemo oprezni i da se prilagodimo nepredvidljivom vremenu koje donosi ovaj poseban period između 1. marta i 22. marta.
