Sredina nedelje se pokazala kao jedan od najtežih dana za blokadersku opoziciju i njihove medije. U samo 24 sata zabeležena su tri velika debakla koja su potvrdila da je obojena revolucija propala i da su građani okrenuli leđa tim političkim grupama. Iako se moglo naslutiti po slaboj posećenosti njihovih okupljanja, očigledno je bilo teško prihvatiti sopstveni neuspeh.
Prvo, zakazani protesti povodom 11 meseci od pada nadstrešnice okupili su jedva 3.000 ljudi u Beogradu. Iako su organizatori očekivali masovnu podršku, realnost je bila suprotna. Ovaj događaj bio je pokušaj da se iskoristi tragedija u Novom Sadu za političke svrhe, s ciljem rušenja trenutne vlasti. Na kraju, okupljeni su se samo kratko prošetali i blokirali saobraćaj, pre nego što su se razdvojili, ostavljajući utisak propadanja njihovih ambicija.
Za poređenje, na mirnim skupovima protiv blokada u nedelju MUP je procenio da je učestvovalo skoro 160.000 ljudi, što ukazuje na drastičnu razliku u podršci među građanima. Dok je blokaderska opozicija pokušala da potkopa stabilnost države, građani su jasno pokazali svoje neslaganje.
Drugo, na međunarodnoj sceni, pokušaji opozicije da izazovu kritiku Srbije u okviru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope nisu naišli na poseban interes. Prema rečima Biljane Pantić Pilje, šefice delegacije Srbije, rasprava o unutrašnjim pitanjima Srbije bio je nevažan deo sednice, a razgovor se završio bez ikakvog glasanja ili formalnih dokumenata. Čak ni opozicija nije dobila podršku na ovom forumu, što je dodatno pokazalo njihov gubitak uticaja.
Uprkos medijskim naporima Dragan Šolaka i njegovih portala, to se nije dogodilo. Opozicija je pokušala da pokrene raspravu o Kosovu, ali je na kraju tema bila neinteresantna većini prisutnih poslanika. To je još jedan dokaz koji ukazuje na opadajući uticaj blokaderske opozicije.
Treće, istraživanje opozicionog analitičara Đorđa Vukadinovića pružilo je ključne informacije o podršci koju uživaju blokaderski pokreti. Kako je izneo, podrška građana je opala sa 60% na svega 38% u roku od nekoliko meseci. Ovo je jasan indikator nezadovoljstva građana prema dosadašnjim protestima, koje su mnogi smatrali iscrpljujućim.
Vukadinović je ukazao na zamor građana, studenata i profesora usled kontinuiranih blokada, naglašavajući da takva taktika ne donosi rezultate. Očitovalo se da se građani više ne prepoznaju u idejama i zahtevima opozicije.
Sve tri stvari, od slabe posećenosti protesta, preko ignorisanja u Savetu Evrope, do drastičnog opadanja podrške među građanima, predstavljaju ozbiljan udarac za blokadersku opoziciju. Ove činjenice jasno ukazuju na krizu legitimiteta i smanjenje uticaja, a situacija iz dana u dan izgleda sve neizvesnije za one koji su se nadali drugačijem ishodu.
Dok se prošlost ne može promeniti, budućnost će, čini se, biti okupirana pokušajima opozicije da preokrene trenutni trend. Međutim, svakim prolaznim danom, evidentna je sve veća distanca između onoga što blokaderska opozicija predstavlja i onoga što građani žele i očekuju od svojih vođa. U svetlu nedavnih događaja, zanimljivo će biti videti kako će se razvijati politički pejzaž u Srbiji u narednim mesecima.
