Grupa građana, uključujući studente, okupila se večeras na Avijatičarskom trgu u Zemunu, odakle su pešice krenuli ka mostu Gazela, gde su blokirali saobraćaj u pravcu Novog Beograda. Ovaj protest je organizovan zbog nedavne odluke predsednika Srbije Aleksandra Vučića da abolira devojku koja je na Novom Beogradu u januaru naletela na studentkinju Kristinu Vasiljević tokom blokade saobraćaja.
Skup je započeo oko 17.00 sati, a okupljeni su nosili transparente s natpisima kao što su „Konjarnik uz studente“, „Zemunski zbor“, „Batajnica“, „Obrenovac“. Policija je obezbeđivala ulaz na most Gazela, dok se većina učesnika nalazila na auto-putu, gde su se povremeno čule pištaljke, a mnogi su sedeli na bankinama.
Protestanti, studenti i građani koji ih podržavaju, nastavili su da ometaju saobraćaj ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima Srbije. U Novom Sadu, deo demonstranata blokirao je tri ključne raskrsnice koje vode ka izlazu iz grada. Raskrsnice na uglu Partizanske i Temerinske, Sentandrejski put i kružni tok kod Bulevara Evrope postale su centri protesta. Ove tačke su strateški važne jer vode prema prigradskim naseljima kao što su Kać i Temerin, kao i prema naplatnim rampama.
Studenti su istakli da je cilj blokade zahtevanje raspisivanja vanrednih izbora. Pored Beograda i Novog Sada, blokada se proširila i na druge gradove. U Užicu je obustavljen saobraćaj prema Zlatiboru, a učesnici su došli kao reakcija na nedavnu akciju policije koja je pokušala da spreči protest 6. jula.
U Kragujevcu su građani prošetali središnjim ulicama, a zatim blokirali raskrsnicu kod Velikog parka. U Loznici se održava protest protiv kompanije Rio Tinto, dok je okupljanje na kružnom toku u Nišu otkazano zbog nedovoljnog broja prisutnih.
Ove akcije su deo šire pokreta protesta u Srbiji, gde građani, posebno studenti, traže promene u društvenom i političkom sistemu. Zabrinutost zbog sve većih pritisaka sa strane vlasti i nezadovoljstvo trenutnim stanjem su podstakli okupljanje. Osećaj solidarnosti među različitim grupama je evidentan, kao i želja za stvaranjem promena i izborima koji bi bili fer i transparentni.
Svaki od ovih protesta ima svoj uzrok, a u srcu većine leži potreba za većim pravima pojedinaca i zaštitom osnovnih ljudskih prava. Iskazujući svoje nezadovoljstvo, učesnici koriste različite metode, uključujući blokade, kako bi privukli pažnju na svoje zahteve.
Dok se situacija razvija, mnogi se nadaju da će vlasti uzeti u obzir njihova gledišta i zahteve, a da će društvo reagovati na trenutne tenzije sa razumevanjem i podrškom. Protesti su prilika za građane da se okupe i izraze svoje stavove, iako istovremeno mogu stvoriti napetosti u svakodnevnom životu i saobraćaju.
Na kraju, ova okupljanja predstavljaju trenutak solidarnosti i borbe za bolje sutra, ali i izazov kako za vlasti, tako i za građane koji se nadaju da će njihovi glasovi biti čujni i da će se čuti njihove želje za promenom. Napetost između vlasti i građana nastavlja da raste, a dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se dalji protesti odraziti na političku klimu u zemlji.
