Stigao je kraj jula 2025. godine bez očekivanog otvaranja klastera 3 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU). Novi rok za otvaranje klastera, prema izjavama iz Beograda i EU, pomeren je na kraj septembra ili tokom jeseni. Tehnički uslovi su ispunjeni, ali ključni su reformski zadaci, posebno u oblasti vladavine prava. Prema mišljenju analitičara, Srbija se suočava s potrebom za bržim i efikasnijim napretkom kako bi ispunila očekivanja EU.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa, naglašava da EU daje različite poruke – teorijski bi otvaranje klastera moglo biti moguće, ali samo ako Srbija ispuni sve potrebne domaće zadatke. Prvobitni planovi za otvaranje klastera 3 su se grupisali oko jula, ali su se, prema izjavama predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, pomerili za septembar ili oktobar.
Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, izjavio je da je kraj septembra prva sledeća prilika za otvaranje klastera 3. On je dodao da klaster 3 predstavlja samo jedan od koraka na putu ka EU, dok Srbija nastavlja s potrebnim reformama koje će omogućiti otvaranje klastera 2 i 5 u budućnosti.
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, ukazala je na mogućnost otvaranja klastera 3 tokom jeseni, uz uslov da Srbija ispuni potrebne reforme. S obzirom na spor napredak u oblasti vladavine prava, Kos je naglasila važnost nedavnog usvajanja tri medijska zakona, kao i rada na izbornom zakonu i formiranju Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Od decembra 2021. godine, Srbija nije otvorila nijedan klaster, a do danas su otvorena 22 od 35 pregovaračkih poglavlja. Klaster 1 i Klaster 4 su u potpunosti otvoreni, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, prethodno je identifikovao zemlje koje su izrazile protivljenje otvaranju klastera, uključujući Švedsku, Finsku, Holandiju, Hrvatsku i Bugarsku.
Starović je podsetio da je Srbija prošle godine obavezana na dodatni set reformi kako bi obezbedila podršku za otvaranje klastera 3. On je izrazio optimizam, tvrdeći da postoje jasni pokazatelji napretka u ispunjavanju ovih kriterijuma, uključujući usvajanje medijskih zakona i rad na izbornim reformama.
Međutim, politička nestabilnost u zemlji, uz brojne proteste i blokade, utiče na napredak ka EU. Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ukazao je da su nedavne kontroverze i studenti koji su otvorili pitanje demokratičnosti doprineli sporijem napretku. Takođe, bivša ambasadorka Branka Latinović je istakla da društveno-politička kriza usporava proces otvaranja novih klastera, jer je politička stabilnost ključna za pregovore o pristupanju.
Klaster 3 obuhvata osam važnih poglavlja, uključujući digitalnu transformaciju, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, kao i obrazovanje i kulturu.
Učinak ovih reformi i politička volja biće ključni faktori koji će odrediti hoće li Srbija do jeseni uspeti da skratiti put ka EU i otvori klaster 3. Saradnja sa EU, kao i realizacija konkretnih zakona i politika, biće od presudne važnosti za ostvarenje ambicija Srbije na evropskom putu. S obzirom na to, pitanje ostaje – da li će Srbija uspeti da izdrži pritiske i ispuni obaveze koje je preuzela? Svakako, predstojeći meseci biće ključni za dalji razvoj događaja na putu ka Evropskoj uniji.
