Dok se Bosna i Hercegovina (BiH) suočava s jednim od najtežih političkih kriza od završetka rata, ključno pitanje koje se postavlja je uloga međunarodne zajednice i kapacitet domaćih institucija da odgovore na ove izazove. Ova kriza je dodatno eskalirala nakon što je predsjednik entiteta Republika Srpska (RS) Milorad Dodik saopćio da je Interpol odbio raspisati međunarodnu potjernicu za njim, prihvatajući žalbu Srbije. Ovaj potez dolazi nakon pravnosnažne presude u kojoj je Dodik osuđen zbog neprovođenja odluka visokog predstavnika za BiH.
Istovremeno, protiv Dodika, kao i protiv premijera RS-a Radovana Viškovića i predsjednika entitetske skupštine Nenada Stevandića, otvorena je istraga zbog sumnje na kršenje ustavnog poretka BiH. Ova situacija je dodatno zakomplikovala već napetu političku scenu u zemlji, koja od ratnih godina nije imala ovako ozbiljne probleme.
Reakcija RS-a na pravnosnažnu presudu je bila brza; vlasti su usvojile set zakona koji zabranjuju rad državnih policijskih i pravosudnih institucija na području entiteta, što je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Ova odluka je izazvala dodatne tenzije između RS-a i državnih institucija, koje su se do sada suočavale s brojnim izazovima po pitanju svoje legalnosti i moći.
Uprkos presudi, Dodik je više puta napustio BiH, a nadležni organi, uključujući Graničnu policiju, ni izdaleka ne poštuju obavezu hapšenja. Ovakav odnos prema zakonu dodatno potkopava povjerenje građana u institucije i donosi u pitanje sposobnost države da funkcioniše kao cjelina.
U isto vreme, međunarodna zajednica, koja je od rata bila ključni akter u postratnoj obnovi BiH i uspostavljanju mirnog suživota, sada se suočava s krizom legitimiteta. Mnogi analitičari se slažu da se koncept međunarodne zajednice sve više dovodi u pitanje. Promene u globalnom političkom kontekstu, uključujući rastući uticaj velikih sila kao što su Kina i Rusija, dodatno komplikuju situaciju.
Na konferenciji za Al Jazeeru, različiti stručnjaci su osvetlili ove teme. Semir Hambo, urednik portala “Klix.ba”, naglasio je da je situacija u BiH direktna posledica neefikasnosti međunarodnog prisustva koje je do sada zadržalo status quo, ali nije uspelo da pokrene suštinske promene. On je takođe ukazao na potrebu za promišljenijim pristupom međunarodne zajednice, koji bi se trebao oslanjati na jačanje domaćih institucija, a ne samo na nametanje međunarodnih rešenja.
Elvis Fejzić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, dodao je da domaće institucije moraju preuzeti odgovornost za sopstveno delovanje, ali da bi im trebala podrška međunarodne zajednice kako bi se osiguralo da reforme budu održive i efikasne. Istakao je da trenutna situacija poziva na hitne reforme koje bi mogle preuzeti kontrolu nad situacijom i omogućiti građanima da povrate poverenje u politički sistem.
Neven Anđelić, profesor međunarodnih odnosa na Regent’s Universityju u Londonu, takođe je komentarisao trenutni oblik međunarodnog prisustva, naglašavajući da se ono mora adaptirati i reagovati brže na promene situacije u BiH. Njegovo mišljenje je da međunarodna zajednica mora izbeći mržnju prema domaćim akterima i suočavati se s izazovima zajedno, umesto da ih posmatra kao „drugove“ koji se moraju kontrolisati.
U zaključku, trenutna politička kriza u Bosni i Hercegovini, potpomognuta slabostima domaćih institucija i upitnom ulogom međunarodne zajednice, zahteva hitnu pažnju i akciju. Istovremeno, potrebno je osnažiti domaće kapacitete i preusmeriti fokus ka stabilizaciji i pomirenju, pre nego što situacija postane još složenija i teža.
