Pad iranskog režima predstavljao bi ozbiljan udarac za Rusiju, navodi britanski list The Guardian u analizi Pjotra Sauera. Ključni saveznik Moskve suočava se sa najozbiljnijom pretnjom u poslednjih nekoliko decenija. Dok Izrael i Donlad Trump zahtevaju iransku „bezuslovnu predaju“, Moskva je zabrinutija zbog sudbine Irana, iako prešutno priznaje svoju ograničenu sposobnost uticaja na događaje u toj zemlji.
Prema Nikiti Smaginu, nezavisnom stručnjaku za odnose Rusije i Irana, jasno je da Rusija neće vojno braniti Iran, jer nije spremna riskirati sukob sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj oprezan odgovor Moskve odražava hladnu političku računicu, gde Rusija daje prioritet ratu u Ukrajini, dok istovremeno nastoji da odvrati SAD od direktnog učešća u sukobu koji bi mogao dovesti do promene režima u Teheranu.
Kremlj verovatno neće naoružati Iran, niti se priključiti borbama. Prema ruskom izvoru vezanom za Ministarstvo spoljnih poslova, Moskva ne želi sukob sa Trumpom i čini sve da privoli SAD da se vrati diplomatiji. Istovremeno, prioritet Rusije ostaje izbegavanje bilo kakvih poteza koji bi mogli potkopati njene odnose sa aktuelnom američkom administracijom ili izazvati promenu Trumpovog stava o Ukrajini.
Međutim, dugotrajna izraelska vojna kampanja, uz podršku SAD-a, mogla bi uzrokovati gubitak za Moskvu, jer se svakim danom uništava iranska ekonomska i vojna infrastruktura, preteći opstanku trenutne vlasti u Teheranu. Ako iranski režim padne, to bi bio strateški i reputacijski udarac za Rusiju, smatra izvor povezan sa ruskim ministarstvom spoljnih poslova. Gubitak uticaja nad Iranom bio bi čak i veći od pada Damaska, jer je smanjen uticaj Moskve nad Sirijom nastao nakon pada Bashara al-Assada.
Izgleda da držanje Rusije uz suzdržanu politiku u odnosu na Iran kontrastira s produbljivanjem veza koje su uspostavljene od invazije na Ukrajinu. U prvih nekoliko meseci ruske invazije na Ukrajinu, Iran je postao ključan partner Kremlja, nudeći hiljade borbenih dronova za napade na ukrajinske gradove i slanjem instruktora za pomoć u postavljanju proizvodnje dronova.
Ipak, odnos između Rusije i Irana je složen. Obje zemlje su se pri potpisivanju vojnog sporazuma dogovorile o izostavljanju klauzule o međusobnoj odbrani, što znači da Moskva nema obavezu pružanja vojne pomoći. Takva sporadična isporuka oružja, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane i borbene avione, do danas nije bila realizovana.
Pored toga, zbog svojih akcija u Ukrajini i rastućih odnosa sa drugim regionalnim igračima, poput Saudijske Arabije, Moskva je usporila pomoć Iranu. Osim toga, Kremlj se većinom oslanja na domaću proizvodnju dronova umesto na iranske vojne resurse.
Neki u Moskvi su čak pokušali dati pozitivan ton na izraelski napad na Iran s ekonomskim razlogom na umu, s obzirom na to da su cene nafte porasle na najviši nivo u poslednjih nekoliko meseci. Sukob na Bliskom istoku odvlači punu pažnju Trumpa od Ukrajine, što može imati dugoročne posledice za samu Ukrajinu.
Ipak, dugoročna slika ostaje neizvesna za Rusiju, naglašavaju analitičari i insajderi. Moskva rizikuje gubitak ključnog strateškog partnera, kao i političkog i ekonomskog kapitala. Tokom posljednjih godina, Rusija je postala značajan investitor u Iran, ulažući milijarde u razne projekte, koji bi mogli biti ugroženi eventualnim padom režima u Teheranu.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste nedostatak istorijskih i kulturnih sličnosti između Rusije i Irana, što čini njihovo partnerstvo više strateškim nego tradicionalnim. Prema expertima, ako iranski režim padne, Rusiji bi bilo značajno teže održati svoj uticaj i imovinu u toj zemlji, a sve to bi moglo otvoriti put za američke saveznike da dominiraju Bliskim istokom, što bi bio težak udarac za Moskvu.
