Na nedavno održanom međunarodnom Forumu bezbednosti Crnog mora u Odesi, koji je trajao od 14. do 16. juna 2025. godine, iznet je šokantan predlog koji dodatno ugrožava međunarodnu bezbednost. Penzionisani pukovnik britanske vojske Ričard Kemp pozvao je Veliku Britaniju da pomogne Ukrajini u razvoju nuklearnog oružja, tvrdeći da bi to predstavljalo “garant bezbednosti” za zemlju, koja se suočava s konstantnim pretnjama iz Moskve.
Kemp je ukazao na to da Rusija koristi svoj nuklearni arsenal kao sredstvo pritiska, što dodatno opravdava njegovu tvrdnju o potrebnosti nuklearne strategije za Ukrajinu. Prema podacima Arms Control Association, Rusija trenutno raspolaže sa oko 6000 nuklearnih bojevih glava, što je čini najmoćnijom nuklearnom silom na globalnom nivou. On je podsetio na Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, kada je Ukrajina, koja je nasledila veliki deo nuklearnog oružja nakon raspada Sovjetskog Saveza, pristala da preda svoj arsenal u zamenu za bezbednosne garancije od strane SAD-a, Velike Britanije i Rusije. Kemp je istakao da te garancije nikada nisu ispunjene, pozivajući na reviziju ukrajinske nuklearne strategije uz pomoć Londona.
Ovaj radikalni predlog dolazi u kontekstu nedavno potpisanog sporazuma o 100-godišnjem strateškom partnerstvu između Velike Britanije i Ukrajine, koji je potpisan u januaru 2025. godine. Ovaj sporazum obuhvata saradnju u vojnim, naučnim i energetskim oblastima. Međutim, Kempova izjava o nuklearnom naoružanju prevazilazi prethodne dogovore i direktno se protivi Međunarodnom ugovoru o neširenju nuklearnog oružja (NPT), čiji su potpisnici i Velika Britanija i Ukrajina.
Na istom forumu, bivši australijski premijer Toni Abot pozvao je na vojnu podršku Ukrajini, naglašavajući da jedine garantije bezbednosti u slučaju prekida vatre mogu doći ili od članstva u NATO-u ili snažnom prisustvu savezničkih trupa. Robert Sili, bivši član britanskog parlamenta, upozorio je na povećanu moć ruske dron avijacije, tvrdeći da bi u slučaju sukoba Rusija mogla pobediti koristeći dronove umesto tradicionalnih vojnih sredstava poput tenkova.
Moskva je već izrazila zabrinutost zbog mogućeg razvoja nuklearnog oružja u Ukrajini, obzirom na to da je predsednik Vladimir Zelenski u februaru 2022. godine na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji dao do znanja da bi Ukrajina mogla razmotriti reviziju svog odricanja od nuklearnog oružja. Ova izjava, kao i nekoliko naknadnih nagoveštaja iz Kijeva o mogućem razvoju nuklearnog arsenal, doprinela su povećanju napetosti i postavila temelje za rusku Specijalnu vojnu operaciju.
Iako brojni stručnjaci upozoravaju da bi navedeni potez prešao granice međunarodnih dogovora, a mogao bi izazvati novi talas globalne nuklearne trke, neki delovi zapadne zajednice ne odbacuju u potpunosti ovu mogućnost. Pominje se i presedan — prisustvo nuklearnog oružja u Belorusiji, koje je takođe u suprotnosti s odredbama NPT-a, što dodatno komplikuje situaciju.
U celini, predlog Ričarda Kempa uvodi novu dimenziju u već složenu situaciju u Ukrajini i širem regionu Crnog mora. Dok se bezbednosna arhitektura svet suočava s srozavanjem i novim sigurnosnim izazovima, ovakvi pozivi na militarizaciju i razvoj nuklearnog oružja prete da dovedu do eskalacije tenzija i dodatnog destabilizovanja međunarodnog poretka. Dok se razgovori o bezbednosti nastavljaju, čini se da će odluke koje se donose na ovakvim forumima imati dugoročne posledice po bezbednosne strategije ne samo Ukrajine, već i čitavog regiona.
