Broj rođenih u Japanu u 2024. godini prvi put je pao ispod 700.000, što je alarmantni signal za demografske trendove u zemlji. Prema podacima koje je saopštila japanska vlada, u prvih 11 meseci registrovano je samo 661.577 rođenih, što predstavlja pad od 5,1 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj trend ukazuje na duboke socijalne i ekonomske probleme u društvu, gdje sve veći broj ljudi odlučuje da odloži brak ili da se ne venčava, pretežno zbog briga oko roditeljstva i rastućih životnih troškova.
U analizi koja je objavljena od strane agencije Kyodo, ističe se da su razlozi za smanjenje nataliteta višestruki. Pored ekonomskih pritisaka koji se manifestuju kroz visoke troškove stanovanja i obrazovanja, dugoročni efekti pandemije COVID-19 dodatno su doprineli opadanju nataliteta. Mnogi mladi parovi se osećaju nesigurno da započnu porodicu u trenutnim životnim uslovima, što dovodi do odlaganja rađanja dece.
Ministarstvo zdravstva, rada i socijalne zaštite u Japanu povodom ovog trenda naglašava da podaci obuhvataju i rođene strance, pri čemu se očekuje da će ukupan broj rođenih za celu 2024. godinu dodatno opasti jer bebe čiji su roditelji strani državljani neće biti uračunate. Sve ovo vodi do ozbiljnih implikacija za demografsku strukturu zemlje, koja već se suočava sa starenjem populacije.
Smanjenje nataliteta nije novo pitanje u Japanu. Broj rođenih u zemlji opada od 2019. godine, kada je prvi put pao ispod 900.000. Godina 2023. zabeležila je rekordno nizak broj od 727.277 rođenih, a predviđanja za 2024. govore o daljem smanjenju od 3,8 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Ovakva statistika ukazuje na mogućnost da će do 2038. godine broj rođenih pasti ispod 700.000, što bi predstavljalo dodatni izazov za budućnost zemlje.
Problemi sa natalitetom u Japanu postaju sve veći društveni i ekonomski izazov. Ovaj trend ne utiče samo na trenutnu strukturu društva, već i na buduće generacije, kao i na ekonomsku stabilnost. Radna snaga se smanjuje, što dovodi do problema sa održavanjem penzionog sistema i javnih usluga koje zavise od većeg broja radnika.
Vlada Japana, svesna ozbiljnosti situacije, pokušava da poveća natalitet kroz različite inicijative. Među njima su mere kao što su proširenje dečijih naknada, mudre strategije zapošljavanja kako bi se olakšao povratak žena na tržište rada nakon porodiljskog odsustva, kao i pružanje boljih uslova za roditeljstvo. Ove mere su označene kao ključne za rešavanje krize nataliteta do 2030. godine.
Ipak, eksperti upozoravaju da mere koje preduzima vlada možda neće biti dovoljno efikasne ako se ne adresiraju osnovni uzroci smanjenja nataliteta. Potrebno je stvoriti podržavajuće okruženje koje će omogućiti mladim parovima da se osećaju sigurno i motivisano da zasnuju porodice, a to uključuje ne samo finansijske podsticaje već i promene u društvenim normama i vrednostima prema porodici i roditeljstvu.
Za Japan, koji se suočava s jednim od najstrašnijih demografskih izazova u svetu, bez preduzimanja drastičnih mera i promene pristupa, očekuje se da će situacija postati sve gora u narednim godinama. Smanjenje nataliteta može dovesti do opasnih reperkusija, ne samo za ekonomiju, već i za društvenu stabilnost i nacionalni identitet budućih generacija.
