Desetine hiljada starih knjiga, uključujući dela stara nekoliko vekova, hitno se uklanjaju iz biblioteke u mađarskom manastiru Panonhalma zbog najezde buba koje prete da unište ovu kulturnu baštinu. Biblioteka, koja se nalazi u benediktinskoj opatiji osnovanoj 996. godine, čuva dragocene knjige i dokumente, među kojima su i najstariji pisani tragovi Mađarske.
Restauratori su započeli proces uklanjanja oko 100.000 ručno uvezanih knjiga sa polica. Knjige se pažljivo pakuju u sanduke radi dezinfekcije kako bi se uništile sitne bube koje su se uvukle u knjige. Ove bube, poznate kao žiške ili „hlebne bube“ (Stegobium paniceum), obično se nalaze među suvim prehrambenim proizvodima, ali su privučene i lepkovima koji su korišćeni u povezu knjiga.
Infekcija je otkrivena u delu biblioteke gde se čuva četvrtina ukupno 400.000 knjiga. Sofija Edit Hajdu, glavna restauratorka, ističe da je ova najezda ozbiljna i da su svi delovi zbirke tretirani kao zaraženi. „Nikada do sada nismo videli ovako veliki stepen infestacije“, naglašava ona.
Opatija u Panonhalmi je jedna od najstarijih obrazovnih institucija u Mađarskoj i listana je kao svetska baština UNESCO-a. Ova institucija čuva najstariju zbirku knjiga u zemlji, uključujući 19 kodeksa i mnoge značajne rukopise pre štampe. Među najvrednijim delima je i celokupna Biblija iz 13. veka, a naročito su dragocene knjige iz 16. veka.
Najezda je prvotno primećena tokom rutinskog čišćenja. Zaposleni su primetili neobične slojeve prašine i sitne rupe u koricama knjiga, a otvaranjem su otkrili tunele koje su bube napravile kroz papir. Iako su najstariji i najretki primerci odvojeni i nisu pogođeni, svaki oblik oštećenja predstavlja značajan gubitak, upozorava direktorka Ilona Ašvanji. „Kada vidim knjigu koju je buba izgrizla, osećam da je izgubljen deo kulture“, rekla je.
Kako bi uništili insekte, knjige se smeštaju u visoke plastične vreće koje se hermetički zatvaraju. U procesu, kiseonik se izvlači iz vreća, a nakon šest nedelja u čistom azotu, bube bi trebalo da budu uništene. Svaka knjiga će biti pojedinačno pregledana i očišćena, a oštećene knjige će biti izdvojene za kasniji restauratorski rad.
Manastir se nada da će svoju biblioteku ponovo otvoriti na početku sledeće godine, ali se suočavaju s dodatnim izazovima zbog klimatskih promena. Prosečne temperature u Mađarskoj rastu, što može doprineti čestijim najezdama insekata, navodi Hajdu. „Visoke temperature pogoduju insektima, a ranije smo se borili sa plesnima“, dodaje ona.
Direktorka Ašvanji podseća na važnost očuvanja ovog kulturnog nasleđa. U pravilima svetog Benedikta stoji da se na imovinu opatije mora gledati kao na svete predmete. Ova filozofija očuvanja duboko je ukorenjena u njihovom radu, i kroz nju se oseća odgovornost prema kulturnom, istorijskom i duhovnom nasleđu koje ova izazovna situacija predstavlja.
Biblioteka u Panonhalmi sve to vreme ostaje svetionik mađarske kulture, sa bogatstvom znanja koje je sticalo kroz vekove. Očuvanje ove zbirke nije samo lekcija o važnosti zaštite tradicije, već i borba protiv modernih izazova s kojima se svet danas suočava. U tom svetlu, rad restauratora i bibliotekara postaje još značajniji, jer očuvaju ne samo knjige, već i istoriju koja ih prožima.
