Deficit republičkog budžeta u Srbiji za period januar – jul 2023. godine iznosio je 22,9 milijardi dinara, što predstavlja poboljšanje u odnosu na planirani deficit od 141,7 milijardi dinara, kako je objavilo Ministarstvo finansija. U saopštenju se navodi da su prihodi budžeta ostvareni u visini od 1.318 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 1.340,9 milijardi dinara.
Ovi podaci ukazuju na uspešniju fiskalnu politiku nego što je prvobitno planirano, s obzirom na to da je deficit manji nego što su analitičari i ekonomski stručnjaci očekivali. U vrelom julu, koji je tradicionalno mesec smanjenih ekonomske aktivnosti usled godišnjih odmora, budžet je čak ostvario suficit od 13,5 milijardi dinara.
Ministarstvo finansija objašnjava da su višak prihoda u julu rezultat rasta različitih kategorija prihoda, kao što su porezi i doprinosi, dok su rashodi bili pod kontrolom, što je omogućilo pozitivni bilans u ovom mesecu. „Povećanje prihoda je rezultat destabilizacije poreske politike koja je počela da daje rezultate, kao i jačanja privredne aktivnosti“, naglašavaju iz ministarstva.
U poslednjih nekoliko meseci, vlasti su se fokusirale na unapređenje naplate poreza i smanjenje sive ekonomije, što je dovelo do povoljnijih budžetskih rezultata. Takođe, i dalje se očekuje rast privrede u drugoj polovini godine, što može doprineti daljem smanjenju deficita. Ekonomisti napominju da će bitna biti i realizacija planiranih investicija, koje se očekuju kako bi se doprinosilo ekonomskom rastu i dodatno punio budžet.
I pored trenutnog poboljšanja, neki analitičari smatraju da dugoročno stavljanje pod kontrolu deficita i javnog duga zahteva dodatne mere, naročito kada se uzmu u obzir globalni ekonomski izazovi poput inflacije, koja je i dalje prisutna. Očekuje se da će inflacione pritiske ostati visoki, što može otežati situaciju u narednim mesecima, posebno ako dođe do globalnih poremećaja.
Ovo poboljšanje u budžetskom rezultatu može se pripisati i višim edukacijski projektima i boljoj kontroli asistencija koje država pruža, kao i smanjenju subvencija koje su ranije značajno opterećivale budžet. Analitičari ukazuju na to da jačanje ekonomskih aktivnosti, kao što su investicije i izvoz, može dodatno doprineti poboljšanju fiskalnog stanja.
Na polju javnih investicija, vlasti najavljuju planove za unapređenje infrastrukture, što bi u medium term moglo dovesti do većih prijema u budžet. Veruje se da će projekti koji se tiču modernizacije saobraćaja i energetskih resursa dodatno stimulisati privredni rast.
Dok se očekuje da će se efekti ovih mera početi polako manifestovati u budžetu, važno je i da se nađu trajna rešenja za suočavanje sa strukturnim izazovima u ekonomiji. To uključuje i unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća koja su okosnica privrednog rasta, a koja često zahtevaju dodatne državne potpore i strategije za lakši pristup tržištu.
Na političkom planu, opozicija je kritizovala trenutnu vladu zbog načina na koji se vodi ekonomija, ukazujući na potrebu za boljim planiranjem i jačim mjerama za stabilizaciju budžeta. Međutim, vlada insistira na tome da trenutne mere daju rezultate i da se očekuje dalji napredak.
U budućnosti, ključno će biti pridržavanje fiskalnih pravila i praćenje rasta javnog duga kako bi se obezbedila stabilnost budžeta i ekonomske politike. Samo kroz konzistentnu naplatu poreza i kontrolu rashoda, Srbija može postići održivu fiskalnu situaciju koja će omogućiti dalji ekonomski razvoj i bolji životni standard građana.
