Član Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) i predsednik poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, Milenko Jovanov, osudio je napad na kamp studenata poznat kao „Ćacilend“ koji se dogodio u sredu. On je naglasio da su poslanici opozicije, danima pre incidenta, na različite načine govorili o potrebi uklanjanja tog kampa, što je, prema njegovim rečima, bila jasna priprema za napad. U svom gostovanju na TV Pink, Jovanov je naglasio da je bilo samo pitanje vremena kada će doći do takvog incidenta.
On je istakao da napadač nije delovao impulzivno, već je namerno odabrao trenutak napada, koji se poklopio sa zasedanjem Skupštine, što dodatno pojačava sumnje u motivaciju. „Zašto je došao da napadne baš tog dana?“ upitao je Jovanov, ukazujući na to da je sutradan već bilo predviđeno da Skupština ne zaseda.
Jovanov je takođe ukazao na to da je narodna poslanica Stranke slobode i pravde (SSP), Marinika Tepić, bila prva koja je obavestila svoje kolege o situaciji ispred Skupštine. Postavio je pitanje odakle joj informacije pre ostalih, implicirajući da bi mogla postojati organizovana priprema za incident.
Opozicija, kako je rekao, uživa u haosu i reaguje sa oduševljenjem na napade. Jovanov je opisao kako poslanici opozicije, poput Đilasa i Tepić, izlaze napolje da bi „navijali“ za što veće razaranje kampa, govoreći o njihovom „radu“ kroz smeh i snimanje situacije.
On je kritikovao medije i političare koji su, prema njegovim rečima, stvorili atmosferu u kojoj je napad na kamp normalizovan. Jovanov je smatrao da je izveštavanje nekih medija o ovom događaju „dehumanizacija“ studenata, ukazujući da prostor gde se održava kamp nije izgubio svoju funkciju kao mesto za učenje.
Napominje da postoje paralele između trenutne situacije u Srbiji i onih koje su se dogovorile na drugim mestima, navodeći Majdan kao primer. Izrazio je pretpostavku da su neki ljudi želeli da iskoriste trenutak i preuzmu kontrolu nad situacijom, što je ličilo na njihove pokušaje u prošlosti da uklone prepreke studentima.
Jovanov zaključuje da je napad na kamp čista forma terorizma, naglašavajući da je svaki napad na obrazovanje i miran protest studentâ ne samo napad na instituciju, već i na vrednosti koje bi društvo trebalo da neguje. Radikalizacija opozicije i stvaranje alijenacije prema studentima koji traže prostora za mirno učenje predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitnu reakciju i promišljanje o budućim koracima.
Zabrinutost Jovanova nad trenutnom situacijom nije usmerena samo ka opasnostima od nasilja, već i na širu sliku koju generiše ovakva dinamika, gde se prostor za iznošenje stavova sve više sužava, a agresija na temelje obrazovanja postaje sve učestalija. Ova situacija postavlja pitanja o demokratskim vrednostima u Srbiji i potrebi za dijalogom umesto konfrontacije.
