Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu naredbu koja uvodi dodatne carine od 40 odsto na uvoz iz Brazila, što znači da ukupne carine na brazilske proizvode sada iznose 50 odsto. Ova odluka je objavljena iz Bele kuće, a Tramp je prilikom predstavljanja ove mere naglasio da je ona direktno povezana sa trenutnom političkom situacijom u Brazilu.
Pre tri nedelje, Tramp je najavio nameru da uvede carinu od 50 odsto na brazilske proizvode koji se izvoze u Sjedinjene Američke Države, uz napomenu da će karine stupiti na snagu 1. avgusta. Ove мере je, kako se navodi, Tramp uslovio načinom na koji Brazil postupa prema bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, koji se trenutno suočava s pravnim optužbama za planiranje državnog udara. Trampove reči upućuju na to da se carine uvode kao pritisak na novu brazilski administraciju pod vođstvom predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu.
Trampova administracija je već pokrenula razgovore o mogućem trgovinskom sporazumu sa Kinom, a američki predsednik je u vezi sa tim izjavio da veruje da će ti razgovori napredovati. „Mislim da će dobro ispasti. Držimo korak, mislim da ćemo imati fer dogovor sa Kinom“, rekao je Tramp, dodajući da su pregovori u toku.
Ova nova politika trgovinskih carina koja se odnosi na sledeće na brazilske proizvode, može značajno uticati na ekonomiju Brazila, koja se oslanja na izvoz u SAD. Tramp se očigledno nada da će njegovi potezi primorati Brazil da se ponaša drugačije prema političkim pitanjima koja su mu važna. Ovakav način pristupa trgovinskim politikama mogao bi dodatno zakomplikovati odnose između dve zemlje.
Jedan od glavnih izazova ovih mera biće to kako će Brazil odgovoriti na Trampovu odluku i da li će preduzeti korake da zaštiti svoj izvoz, koji je ključan za mnoge industrije u zemlji. Osim toga, trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Brazila već su prolazili kroz turbulentne periode, a recentne promene vlasti u Brazilu dodatno komplikuju situaciju.
Dodatno, Tramp je danas potpisao još jednu naredbu koja uvodi carine od 50 odsto na uvoz poluobrađenih proizvoda od bakra. Ovaj potez je deo šire strategije da se podrže američki proizvođači i smanji zavisnost od uvoza.
U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju da bi uspon carina mogao imati dalekosežne posledice ne samo za trgovinske odnose između SAD-a i Brazila, već i za širu ekonomsku interakciju između Amerike i drugih zemalja. Povećanje troškova za uvoznike može dovesti do poskupljenja proizvoda na domaćem tržištu, što bi moglo negativno uticati na potrošače.
U međuvremenu, Trampova administracija nastavlja da se fokusira na povratak proizvodnje u SAD-u, a ovaj pristup prema trgovinskim partnerima može biti viđen kao deo šire strategije „Amerika na prvom mestu“. Međutim, takve politike često izazivaju kritike da su previše protekcionističke i da mogu naškoditi američkoj ekonomiji na duži rok.
Ukratko, trenutna trgovinska politika američkog predsednika prema Brazilu predstavlja presedan koji može otvoriti vrata za slične pristupe u međusobnim odnosima s drugim zemljama. U tom kontekstu, situacija se razvija i pratiće se dalje kako bi se videlo kakvi će biti izravni ekonomski efekti i odgovor brazilskih vlasti na ove poteze.
