Prirodni gas je juče na evropskoj berzi TTF postigao najviši nivo u poslednje dve godine, što se može povezati sa više faktora, uključujući prekid tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu i rastuću potražnju zbog hladnog vremena. Od 1. januara ove godine, tranzit ruskog energenta u Evropu preko Ukrajine je obustavljen, što je dovelo do smanjenja zaliha u skladištima i porasta cena. Trenutno, cena plavog goriva na berzi premašuje 54,5 evra po megavat-satu, što se prevodi na oko 580 dolara za 1.000 kubnih metara.
S obzirom na trenutne cene, važno je naglasiti da ovo poskupljenje direktno ne utiče na Srbiju. Naša zemlja ima povoljnije cene gasa zahvaljujući sporazumu koji su postigli predsednici Aleksandar Vučić i Vladimir Putin, a koji traje do 31. maja. Prema ovom sporazumu, Srbija trenutno plaća oko 320 dolara za 1.000 kubnih metara. Pregovori o novom dugoročnom gasnom aranžmanu sa Moskvom su u toku, ali se odvijaju u složenim okolnostima, naročito nakon što je Vašington uveo sankcije „Naftnoj industriji Srbije“ tražeći izlazak ruskog kapitala iz ove kompanije.
Srbija se snabdeva plavim gorivom putem „Balkanskog toka,“ koji je krak „Turskog toka.“ Ovim gasovodom ruski gas se preko Bugarske doprema do Srbije i Mađarske, a povezuje i druge države EU sa ruskim gasom. Izgradnjom ovog gasovoda, Srbija je obezbedila energetsku sigurnost i postala tranzitna zemlja. Pre prekida tranzita kroz Ukrajinu, zemlja je plaćala taksu za tranzit, dok danas, zahvaljujući novom gasovodu, više ne snosi te troškove. Analiza Rojtersa pokazuje da su isporuke ruskog gasa ovom rutom postigle istorijski maksimum, što dodatno podvlači značaj Balkanskog toka.
Odbijanje Kijeva da produži petogodišnji sporazum o tranzitu gasa sa Moskvom znatno je smanjilo mogućnosti za isporuke ruskog goriva u južnu i jugoistočnu Evropu, čime je Turski tok postao jedini put za snabdevanje ovih regiona. Preliminarne kalkulacije pokazuju da su isporuke gasa u prvom mesecu 2023. godine kroz ovaj gasovod premašile 50 miliona kubnih metara dnevno, što predstavlja povećanje od 27 procenata u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupni izvoz gasa dostigao je 1,57 milijardi kubnih metara u ovom novembru, što je značajan skok u poređenju sa 1,24 milijarde kubika u istom mesecu lane.
Svetski stručnjaci smatraju da je tržište prirodnog gasa u Evropi podložno nestabilnosti, a procene ukazuju da će punjenje skladišta biti značajno skuplje nego što se prethodno očekivalo. Cene gasa trenutno su za 50 odsto više nego prošle godine, a dalja poskupljenja mogu uslediti ako Evropa odluči da poveća uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG). Ovih dana se sve više spekuliše da će EU da se fokusira na veće kupovine američkog LNG-a kako bi smanjila zavisnost od ruskog gasa.
U skladu sa tim, izvestaji sugeriraju da zvaničnici EU razmatraju mogućnost ponovnog uvoza ruskog gasa kao deo potencijalnog sporazuma o rešavanju sukoba u Ukrajini. Ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, je istakao da prekinuti tranzit ruskog gasa preko Ukrajine ima za cilj smanjenje prihoda Moskve, dok su Slovačka i Mađarska optužile Kijev da je namerno izazvao energetsku krizu zbog političke dobiti.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su i bezbednosna pitanja isplivala na površinu, nakon što je rusko ministarstvo odbrane izvestilo o napadima dronovima na kompresorsku stanicu kod Krasnodara, koja je deo “Turskog toka.” Ove tenzije ukazuju na to da energetski sektor ostaje važno političko bojno polje, gde interese različitih zemalja često ukrštaju.
