Cena oranica u Vojvodini trenutno dostiže i 16.000 evra po hektaru, što predstavlja značajan skok i daleko prevazilazi evropski prosek. U najnovijem izveštaju Bloomberga, ističe se da su najskuplji hektari u Somboru, Vrbasu i Senti. Ovaj trend rasta cena izazvao je interesovanje analitičara, koji su ispitivali uzroke skupljenja.
Euronews Srbija je istraživao kako se kreću cene zemljišta u regionu, posebno u Mačvi i Sremu, ali i kako se one porede sa evropskim cenama. U razgovoru sa prodavcima, novinari su saznali da se cena po hektaru kreće od 12.000 do 29.000 evra, u zavisnosti od lokacije i kvaliteta zemljišta. Na primer, jedan prodavac iz Platičeva izjavljuje da je nemoguće pronaći hektar zemljišta ispod 12.000 evra.
Prema Miloradu Kuzmanoviću, diplomiranom inženjeru poljoprivrede, cene su rekordne, a transakcije u Vojvodini i okolini Beograda postaju sve češće. Pomenuta transakcija u Jakovu, gde je parcela prodata za 29.000 evra po hektaru, obeležava najvišu cenu zabeleženu u poslednjem kvartalu 2024.
Rast cena zemljišta u Vojvodini može se delimično objasniti kvalitetom zemljišta koji je pogodan za poljoprivrednu proizvodnju, kao i urbanizacijom i sve većom potražnjom za plodnim parcelama. Kuzmanović navodi da se cene zemljišta u Sremu kreću od 14.000 do 29.000 evra, što ukazuje na drastične razlike između različitih regiona. U poređenju sa drugim područjima, kao što su Posavo-tamnava, gde je cena oko 2.000 evra po hektaru, razlika je očigledna.
U kontekstu evropskog tržišta, cena poljoprivrednog zemljišta varira. Najskuplje parcele nalaze se na Malti, gde dosežu i do 290.000 evra po hektaru, dok su najjeftinije u Slovačkoj, sa cenom od 5.000 evra po hektaru. Dok se cene u Vojvodini kreću u separatnim pravcima, analize pokazuju da su više nego u Hrvatskoj, koja beleži cene između 4.500 i 4.800 evra po hektaru.
Prema rečima urednika Agro TV-a Uroša Davidovića, skok cena zemljišta nije iznenađujući, već rezultat višegodišnjih trendova. On naglašava da je izdavanje zemljišta, zahvaljujući državnim subvencijama od 250 evra po hektaru, isplativije od obrade. S obzirom na visoke troškove i dug period povrata investicije, mnogi poljoprivrednici se odlučuju na izdavanje umesto kupovine.
S obzirom na sve ove trendove, ne očekuje se da će rast cena stati. Tržište je aktivno, sa brojnim oglasima za prodaju i kupovinu zemljišta. Dok se žetve očekuju, nezadovoljstvo usled klimatskih promena može izazvati stagnaciju ili pad cena u budućnosti. Davidović ističe da neka predviđanjagovore o mogućem padu cena zakupa od 5 do 10 procenata zbog suše koja se očekuje.
Na kraju, iako cene zemljišta u Srbiji znatno raste, budućnost će pokazati kako će se tržište adaptirati na promenljive uslove, kako ekonomske, tako i klimatske.
