U Hrvatskoj su u toku adventi, predbožićne i novogodišnje manifestacije, koje privlače posetioce iz zemlje i inostranstva. Kako to obično biva, u svim većim gradovima, cene su različite, pri čemu je Zagreb, kao glavni grad, najskuplji. Predsednik Udruženja Glas preduzetnika, Boris Podobnik, stavio je do znanja da, ukoliko su cene na zagrebačkom Adventu previsoke za neke građane, oni bi mogli razmisliti o odlasku u druge gradove koji nude slične sadržaje po nižim cenama.
Podobnik je objasnio da su cene u Zagrebu određene potražnjom tržišta koje privlači bogate turiste. On je rekao da ugostitelji ne prilagođavaju cene penzionerima ili lokalnim stanovnicima, već je njihova strategija usmerena ka turistima. „Mi smo turistička zemlja i ovo je vreme kada nam dolaze jako bogati turisti, pa samim tim, ako se bavite ugostiteljskom delatnošću, prirodno je da ćete podići cene. Ko je siromašniji, treba da ode na Advent u neki drugi grad, a ne u centar Zagreba“, istakao je Podobnik.
Mnogi se pitaju da li su cene zaista tako visoke, a Podobnik tvrdi da kada se nešto prodaje po višim cenama, to ukazuje na to da postoji potražnja. „Ako ste siromašniji, možete se posle pohvaliti da ste konzumirali kobasicu za 15 evra. Kome je skupo, uvek može otići u neki drugi grad,“ dodao je.
U Zagrebu, cena specijaliteta kao što su „debrecinka“ iznosi u proseku sedam evra, dok kuvano vino košta tri i po evra. Adventski klasik od pet osnovnih namirnica prosečno košta pet evra. U poređenju sa Zagrebom, cene hrane na adventima u drugim gradovima su znatno povoljnije. U Splitu, cena kobasica se kreće od tri i po do sedam evra, dok su u Rijeci cene od četiri do devet evra. Osijek se ističe kao grad sa najjeftinijim kobasicama, koje se mogu naći već od tri evra.
Jedna od glavnih atrakcija su „Dubai fritule“, koje se prodaju po ceni od 11 evra i više, ali uprkos tome se za njih čeka u redu. Na zagrebačkom Adventu, fritule se mogu naći i za pet evra, dok se u Splitu prodaju za sedam evra. Ove cene su predmet kritike sindikata koji smatraju da su previsoke, ali Podobnik objašnjava da je reč o klasičnoj tržišnoj ekonomiji.
On je dodao da, ukoliko se nekome cene ne sviđaju, jednostavno može otići na drugo mesto gde su cene povoljnije. „Insistirati na tome da cene na Zrinjevcu budu za svakoga je kao da tražimo ‘Bugatija’ ili ‘Rimca’ ili vilu na Pantovčaku za svačiji džep. To je nemoguće u tržišnoj ekonomiji,“ rekao je Podobnik.
Tako se u gradu podno Medvednice odvija prava borba između starih i novih vrednosti, a građani se suočavaju sa izborom: ili uživati u čarima adventskog Zagreba po višim cenama ili istraživati druge gradove sa dostupnijim sadržajem. Adventi u Hrvatskoj postali su sinonim za uživanje i proslavu, ali i za razmišljanje o socijalnim pitanjima, ekonomskim razlikama i kulturnim normama.
Kao zalog za budućnost, važno je napomenuti da se ovi događaji i manifestacije ne odvijaju samo zbog turizma, već i kao mogućnost lokalnim zajednicama da se okupe i proslave praznike, unatoč visokim troškovima. Na kraju, svako ima mogućnost da izabere, ali i da se prilagodi uslovima koji u ovom trenutku preovlađuju.
