Na severu Srbije, u okolini Subotice i Žednika, najnoviji oglasi za prodaju poljoprivrednog zemljišta nude atraktivne parcele. Jedan od njih izdvaja se posebno – sedam hektara prve klase koje se prodaju po ceni od 14.800 evra po hektaru, uz napomenu da kupac može pristupiti posed nakon skidanja roda. Ova ponuda predstavlja deo šireg trenda rasta cena poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji, koji beleži značajan porast u nekoliko poslednjih godina.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prosečna cena hektara zemljišta u Srbiji u trećem kvartalu 2023. godine dostigla je visoki nivo. U poređenju sa istim periodom godine ranije, cena je porasla za oko hiljadu evra, pri čemu je za kupovinu hektara u Severnobačkom okrugu u tom periodu bilo potrebno izdvojiti u proseku 11.300 evra. Ova cifra predstavlja značajan skok naspram ranije dve godina kada je cena iznosila 9.900 evra.
Izveštaji o stanju na tržištu nepokretnosti pokazuju da su najskuplji hektari u Srbiji zabeleženi u opštini Surčin, gde je jedan hektar plaćen čak 29.850 evra. Na suprotnoj strani, najjeftiniji hektari su se prodavali po ceni od 1.800 evra. Prosečne cene obradivog zemljišta variraju po okruzima, a najviše se kreću u Južnobačkom okrugu sa prosečnom cenom od 15.900 evra, dok je Sremski okrug sa 14.200 evra na drugom mestu. Za razliku od toga, poljoprivredno zemljište je najjeftinije u južnoj i istočnoj Srbiji, gde je prosečna cena po hektaru oko 5.000 evra.
Dodatno, evidentna je visoka vrednost pojedinačnih ugovora na tržištu poljoprivrednog zemljišta. U trećem kvartalu 2023. godine, najveća pojedinačna vrednost zabeležena je u okolini Sombora, gde su kupljene četiri parcele ukupne površine 390,9 hektara za 8,15 miliona evra, što se približava ceni od 21.000 evra po hektaru. Prosečna cena plodne zemljišta u Vojvodini iznosi trenutno 11.800 evra po hektaru, što je u skladu sa prosečnim cenama u Evropskoj uniji, dok su cene u regionu znatno niže.
Stručnjaci iz agencija za nekretnine napominju da analizu tržišta poljoprivrednog zemljišta treba razlikovati od ostalih tipova nekretnina kao što su stanovi ili poslovni prostori. Zgrade se mogu graditi, ali zemljište predstavlja ograničen resurs koji je ključan za prehranu rastuće populacije. Otprilike deset odsto oglasa za prodaju zemljišta dolazi na tržište putem agencija, dok se ostale ponude prenose „od usta do usta.“ Pravo prečeg je često ključno, a drugim kupcima se u pravilu omogućava pristup tek kada prvi zainteresovani komšija odustane.
Cena kupovine poljoprivrednog zemljišta, iako visoka, posmatra se kao dugoročno ulaganje koje može biti povoljnije u odnosu na cene stanova. Agencije navode da bi nabavka osam hektara zemlje po prosečnoj ceni iznosila 94.400 evra, što je ekvivalent cene za stan u novogradnji od 60 kvadrata u Subotici.
Na nivou Evropske unije, cene obradivog zemljišta se takođe razlikuju, pri čemu je Malta na vrhu liste sa cenom od 283.039 evra po hektaru. U poređenju sa tim, Hrvatska beleži najniže cene od 4.491 evra po hektaru. Prosečna cena obradivog zemljišta u EU u 2023. godini iznosi 11.791 evro.
Krajnje je važno pratiti ove trendove jer se čini da će cene poljoprivrednog zemljišta i dalje rasti, uzimajući u obzir sve veće zahteve za hranom i opšti ekonomski razvoj.
