Prag je optužio Peking da je odgovoran za „zlonamjernu kibernetičku kampanju“, ocjenjujući da Kina predstavlja ozbiljnu prijetnju po nacionalnu sigurnost, na istom nivou sa Rusijom. U intervjuu za Financial Times, češki predsednik Petr Pavel rekao je da postojanje takvih aktivnosti ukazuje na neophodnost jačanja kibernetičke odbrane.
Prethodni mesec, Češka je javno optužila Kinu da je uključena u kibernetičke napade na mrežu koja se koristi za neklasificiranu komunikaciju unutar Ministarstva vanjskih poslova. Ove se tvrdnje poklapaju s izvještajem agencije Reuters, koji ukazuje da su napadi započeli 2022. godine tokom češkog predsedavanja Evropskom unijom. Češka vlada je identifikovala grupu APT31 kao izvor napada, dodajući da je ova grupa direktno povezana sa Kineskim ministarstvom državne sigurnosti.
Ministar vanjskih poslova, Jan Lipavsky, ukazao je na važnost osiguravanja državne infrastrukture, napominjući da je nakon što su napadi otkriveni, Ministarstvo implementiralo novi sistem komunikacije sa pojačanom sigurnošću. „Pozvao sam kineskog ambasadora kako bih jasno stavio do znanja da takve neprijateljske akcije imaju ozbiljne posljedice za naše bilateralne odnose“, rekao je Lipavsky. Naglasio je da su napadi bili posebno fokusirani na e-mail komunikaciju i druge dokumente koji sadrže informacije o Aziji, a vlada je osudila napade kao direktan atak na kritičnu infrastrukturu Češke.
Kineska ambasada u Češkoj odgovorila je na optužbe sa „snažnom zabrinutošću i odlučnim neslaganjem“. U saopštenju na internetu, ambasada je tražila od Češke da ispravi svoje postupke, nazivajući ih netačnim, i da obustavi ono što su nazvali „mikrofonskom diplomacijom“. Takođe, ambasada je ukazala da Kina više puta sprovodi analize koje ukazuju na neadekvatnost dokaza i neprofesionalna tumačenja koja dovode do zaključaka o akterima.
Napadi na češku mrežu počeli su tokom predsjedavanja Češke Evropskom unijom 2022. godine, što dodatno ukazuje na moguće strateške motive iza ovih kibernetičkih incidenata. Grupa APT31, za koju se veruje da je delovala u skladu sa interesima kineske države, već je bila pod istragom u više zemalja koje su je optuživale za slične napade. Ove operacije su često usmerene na vladine agencije, ali i na industrijske sektore koji drže važne informacije.
Kako bi se osigurao efektivan odgovor na sve te pretnje, Češka je naglasila potrebu za unapređenjem svojih kibernetičkih kapaciteta. U skladu sa tim, razmatra se i jačanje saradnje sa saveznicima u NATO-u i EU kako bi se osigurao zajednički pristup sigurnosti u digitalnom prostoru. Ovo je deo šire strategije koja uključuje jačanje nacionalne odbrane koristeći savremene tehnologije i obuke.
Ova situacija dodatno može uticati na političke odnose između Češke i Kine, a Češka se suočila s kritikama zbog svoje pozicije prema Pekingu, posebno s obzirom na trenutnu globalnu dinamiku i sve veću napetost koja proizašla iz odnosa između Kine i Zapada.
Stručnjaci upozoravaju da ovi napadi reflektuju rastući trend kibernetičkih ratova i nema sumnje da će u budućnosti biti sve više takvih incidenata. Svaka država mora biti spremna da odgovori na ove pretnje kroz unapređenje svojih tehnologija i jačanje međunarodne saradnje.
Ovi problemi su signal za sve države da preispitaju svoje kapacitete i strategije u oblasti kibernetičke sigurnosti. Bez obzira na to kako će se situacija odvijati, jasno je da kibernetička bezbednost postaje sve važniji deo nacionalne bezbednosti, a borba protiv zlonamernih aktivnosti ostaje prioritet za sve zemlje.
