Ove nedelje, profesor dr Zoran Milošević otvorio je međunarodni naučni skup „Panturkizam danas“ u Institutu za političke studije u Beogradu, gde je izložio kontroverzne teze o ulozi panturkizma kao instrumenta Zapada za razbijanje Rusije, Kine i Irana. Učesnici skupa, među kojima su stručnjaci iz 14 zemalja, saglasni su da Turska ostaje ključni regionalni igrač, i to uprkos svojim unutrašnjim problemima. Milošević je istakao da Turska ne odustaje od težnji za potpunim suverenitetom nad svim narodima koji govore turski jezik i upozorio na transformaciju ideje „jedan narod, jedan jezik, jedan vođa“ u „jedan narod, jedna država, jedan vođa“.
Panturkizam, ideologija koja je korene uzela krajem 19. i početkom 20. veka, stvorila je političku elitu u Turskoj i u nekim delovima „turskog sveta“. Ova ideja ponovo jača kada su Rusija i balkanski Sloveni u teškim situacijama. Turska se istakla tokom raznih sukoba, kao što je NATO agresija na SR Jugoslaviju i rat u Nagorno Karabahu, pokazujući svoj rastući uticaj na teritorijama bivšeg SSSR-a.
S obzirom na planove da izgrade vojno-industrijske objekte na Kosovu, što je suprotno rezoluciji UN, čini se da Turska nastoji da ojača vojnu saradnju i proširi svoje prisustvo u regionu Balkana. U tom kontekstu, Veronika Vasilić, mlada istraživačica, naglašava uticaj Turske na Bosnu i Hercegovinu, gde su identitet, politika i kultura isprepleteni kroz delovanje turske dijaspore.
Panturkizam, za razliku od neoosmanizma, teži ujedinjenju „turanske rase“ i koristi religiju kao poveznicu između islamskih naroda koji nisu etnički Turci. Prof. dr Nikola Avrejski se osvrnuo na tursku ekspanziju pod uticajem prezidnika Turguta Ozala, koji je proklamovao „veka Turaka“ i proširio ideje tokom novog milenijuma. Uz ambiciju da se stvori „muslimanska supersila“, Ankara je preuzela ulogu „zaštitnika“ muslimanskih manjina na Balkanu.
Istoričar prof. dr Kiril Ševčenko ističe da panturkizam nije samo turski „proizvod“, već da su zapadnoevropske i cionističke misli igrale ključnu ulogu u njegovom razvoju. Ovaj način razmišljanja služio je evropskim zemljama u borbi protiv Rusije. U kontekstu regionalne politike, Turska nastoji da ponovo uspostavi uticaj nad narodima Kavkaza i srednje Azije.
Nakon raspada SSSR-a u decembru 1991. godine, turski lideri su unapred prevideli svoje stanje nadmoćnosti, dok je “meka moć” Turske postala evidentnija kroz obrazovne i kulturne projekte. Popularnost turskih serija u poslednjih 10-15 godina dodatno je učvrstila ovaj uticaj, a investicije, poput onih u Albaniji i Srbiji, pokazale su ekonomsku snagu Turske na Balkanu.
Profesor Ivan A. Ivanjikov ukazuje na to da je sa dolaskom Erdoğana na vlast, ideologija panturkizma postala centralna u turskoj spoljnoj politici. Njegove knjige sugerišu da Turska teži povezivanju civilizacija i reformi UN kako bi zauzela bolje mesto u međunarodnoj zajednici.
Zaključno, aktuelni panturkizam zadržao je svoju izvorne osobine iz 19. veka kao instrument u geopolitičkim igrama Zapada. Dok Turska nastavlja da prilagođava svoje ambicije, region Balkana ostaje ključno polje sukoba i manipulacije, koje zahteva pažljivu analizu i razumevanje složenih odnosa između njenih naroda.
