Profesor Filozofskog fakulteta Vladimir Vuletić govorio je o formiranju novog Pokreta za narod i državu, naglašavajući kako se u Srbiji kreira situacija u kojoj nastaju dva društvena pokreta. Prvi od njih, koji je pokrenut u Jagodini, te drugi, koji se razvio kao reakcija na prethodne događaje, poput pada nadstrešnice, a koji predvode studenti, ukazuju na potrebu da se čuje glas onih koji se osećaju zapostavljeno.
Vuletić naglašava da Srbija ima podeljenu političku scenu, pri čemu približno 50% populacije podržava aktuelnog predsednika, dok druga polovina izražava protivljenje. Ipak, u Parlamentu se to ne ogleda, jer je dominacija Srpske napredne stranke prevelika i opozicione stranke, čak i kada se udruže, ne uspevaju da postignu većinu. Snaga tih pokreta, prema Vuletiću, leži u tome što je formiranje bilo kakve koalicije sada moguće zbog nezadovoljstva koje raste u pogledu političkog predstavništva.
Profesor kritikuje trenutne pokrete, navodeći da nemaju jasno definisane ciljeve, zbog čega je teško reći kakva je njihova osnovna platforma. U tom kontekstu, on vidi da se učlanjuju različite grupe koje imaju svoje interesne motive, ali je zajednički imenitelj protivljenje Srpskoj radikalnoj stranci. U isto vreme, Vuletić ističe čitav niz poteškoća s kojima se suočava Srpska napredna stranka, uključujući unutrašnje probleme, što rezultira smanjenjem njene popularnosti naspram popularnosti predsednika.
Pogled u budućnost Pokreta za narod i državu podrazumeva da će biti potrebna široka mobilizacija naroda. Vuletić veruje da će pokret morati da privuče šire krugove ljudi da bi se postigli proklamovani ciljevi. Naglašava da je svođenje pokreta na jednu liderku ličnost pogrešno. Umesto toga, potrebno je formirati kolektivno vođstvo koje ne zavisi od jednog pojedinca.
Mnogi posmatrači očekuju da će događaji u Jagodini ići u pravcu prevazilaženja slabosti Srpske napredne stranke. Prve indicije o formiranju pokreta pojavile su se pre nekoliko godina, kada je postalo jasno da je javna podrška predsedniku veća nego podrška samoj stranci. Po Vuletiću, očuvanje nacionalnih interesa i teritorijalnog integriteta zahtevaju zajedništvo čitavog naroda, dok političari ne mogu obezbediti potrebnu podršku bez ozbiljne unutrašnje reforme unutar stranke.
Gledajući na okupljanje u Jagodini, Vuletić nije uveren da se radi o kontramitingu, ističući da je tema o pokretu aktuelizovana već nekoliko puta u poslednjih nekoliko godina. Ističe kako je sada došlo vreme kada je potrebno probuditi tihu većinu i omogućiti njihov aktivniji učešće u politici kao odgovor na trenutne okolnosti.
Završavajući svoj osvrt, profesor Vuletić podseća na važnost nastavka političkog delovanja i proziva javnost da se aktivnije uključi u društvene i političke procese. Forma pokreta o kojem se govori predstavljala bi odgovor na postojeće izazove i osnažila glas onih koji se do sada nisu dovoljno izražavali.
Društvene promene, ukoliko su vođene kolektivnim, a ne pojedinačnim interesima, mogu rezultirati uspešnijim odgovorom na trenutne izazove. Pitanje ostaje samo kako će se situacija razvijati i koji će biti sledeći koraci. Celo gostovanje profesora Vuletića dostupno je u videu koji prati članak, i pruža dublji uvid u razmišljanja o ovoj aktuelnoj temi.
