Film „Čitulja za Eskobara“ Milorada Milinkovića inspirisan je stvarnim događajem koji se desio 1993. godine kada su dvojica Beograđana platili čitulju ubijenom narko bosu Pablu Eskobaru. Reditelj i scenarista, Milinković, bio je inspirisan ovim događajem i odlučio je da snimi crnu komediju o srpskom podzemlju.
Pre premijere filma 2008. godine, produkcija je čak objavila oglas tražeći momke koji su se na ovaj način oprostili od Eskobara. Nakon dugog istraživanja, otkriveno je da su se radi o Dejanu Jelovčiću i Davoru Obradoviću, koji su dali čitulju ubijenom kolumbijskom narko bosu.
Dejan Jelovčić je ispričao da im je ideja došla dok su sedeli u Čumićevom sokačetu i čitali o ubistvu Eskobara u novinama. Otišli su u redakciju lista „Politika“ i ponudili da daju čitulju, iako nisu imali sliku pokojnika već su samo pokazali članak iz novina.
Nakon što su ovi momci otkriveni kao autori čitulje, pozvani su na premijeru filma „Čitulja za Eskobara“, što su potvrdili i reditelj i scenarista filma, Milorad Milinković. Film je ocenjen kao komedija sa elementima melodrame i prati priču krimosa Gande koji ubija srpskog Eskobara, dok dvojica narkomana i neradnika, Deki i Baki, daju čitulju pravom narko bosu.
Glavne uloge u filmu igrali su Vojin Ćetković, Tamara Garbajs, Zijah Sokolović, Boris Milivojević, Miloš Samolov i Seka Sablić. Film je dobio pozitivne kritike i publika je prepoznala humor i originalan koncept koji je inspirisan stvarnim događajem.
Ovi događaji i likovi inspirisani su stvarnom svakodnevnicom Beograda i srpskog podzemlja, što je doprinelo autentičnosti filma. Milinković je uspeo da prenese duh i humor koji je prisutan u srpskoj kulturi, kao i da ispriča zanimljivu priču o životu na margini zakona.
„Čitulja za Eskobara“ je postao jedan od kultnih filmova srpskog filma, koji je osvojio publiku svojim komičnim tonom i originalnom pričom. Ova crna komedija uspela je da spoji stvarne događaje i fikciju na humorističan način, što je bio ključ uspeha filma.
Nakon premijere filma, mnogi su se zapitali koliko je zapravo istinito u priči o čitulji za Eskobara. Dejan Jelovčić je priznao da ne može tačno da se seti šta je pisalo u čitulji koju su dali, ali je potvrdio da je to bila šala i da je cela situacija bila inspirisana trenutkom.
U svakom slučaju, film „Čitulja za Eskobara“ je ostao zapamćen kao jedan od originalnijih naslova jugoslovenske kinematografije, koji je uspeo da spoji stvarnost i fikciju na duhovit i originalan način. Milorad Milinković je uspeo da prenese svoju viziju srpskog podzemlja na veliko platno i da inspiriše publiku svojom pričom o narkotrafiku i kriminalu u Beogradu.
